Zanimljiva priča sa sela 

Stigao je i taj prvi septembar, a sa njim i najkišovitije godišnje doba i povratak u školske klupe. Mnogi ne vole ovaj period godine. Teško se odviknu od leta, sunca i odmaranja. Ipak, posle toplog leta u kome najviše uživamo, ne ostaje nam ništa drugo nego da se polako vratimo svojim obavezama. Kada vratim vreme unazad, shvatim koliko je, u stvari, ovaj raspust bio lep dok na početku nije delovao tako.    
Sredinom juna sve školske obaveze su završene. Mere koje su još uvek trajale radi sprečavanja širenja virusa učinile su da ovaj moj letnji raspust bude potpuno drugačiji. Slobodno mogu reći da je bio najlepši od svih raspusta. Znala sam da ovog leta mora i plaže neće biti iako je to bilo nešto čemu sam se uvek radovala. Znala sad i da svi drugari i drugarice iz škole i ulice neće biti u gradu. Razmišljala sam kako će mama i tata raditi, brat će čitati knjige i gledati filmove, jer svaki raspust tako provede, dok ću se ja dosađivati. Na maminu ideju otišla sam kod babe i dede u selo. Najpre sam se bunila i tvdoglavila, a kasnije sam shvatila da je to bilo nešto najbolje što sam uradila. Oni žive dosta daleko, u jednom malom selu na jugu Srbije. Iako je selo udaljeno i zabačeno od najbližeg gradića ipak u njemu, na moje veliko iznenađenje, ima puno dece. Sa bakom i dekom sam provodila prepodne, a ostatak dana sa mojim novim drugarima. Upoznala sam četiri mnogo dobra dečaka i tri devojčice. Nas osmoro je funkcionisalo kao najsložniji mini razred. Preko dana bismo se kupali u bazenu dečaka Voje ili istraživali okolinu, a uveče smo sedeli u mom dvorištu i pekli mladi kukuruz. Uživali smo u društvu mog deke koji nam je pričao priče iz svoje mladosti. Umeo je ponekad, kad ne budemo dobri i da nam ispriča neku strašnu priču, a mi bismo se pravili hrabri i neustrašivi. Dva meseca sam provela na selu. Toliko sam uživala u seoskoj idili da sam zaboravila i na kuću, školu i virus koji se tada polako smirivao.

Moje novo društvo učinilo je da se svakog dana smejem, da se radujem novom danu koji će mi doneti neku novu i nezaboravnu pustolovinu. Tog leta sam se i prvi put kupala u reci. Doduše, više je bio neki malo veći potok sa prozirnom vodom, prelepim malim vodopadima i očaravajućom okolinom. Još jedno novo iskustvo, more je zamenio jedan seoski potok, koji nam je pružio mnogo više lepote i učinio da se osećamo lepo i uživamo u nedirnutoj lepoti prirode. To su bili i dani istraživanja i upoznavanja prirode. Put nas je često vodio u obližnje šume u kojima smo tražili usamljene kornjače, brali pečurke, po strogim instrukcijama moga deke, a jednom smo toliko daleko zašli da smo pronašli izvor hladne i bistre vode. Tih dana deka me je naučio mnogo čemu. On, baka i ja smo brali kupine, kosili travu u voćnjacima, pripremali dekine njive za jesen, čak smo stigli i rakiju da pečemo. To su bili pravi doživljaji. Baka se naravno bojala da ne budem gladna pa je pripremala svakakve đakonije, koje bismo sa uživanjem jeli. Sada, kada se prisećam svega toga, mogu reći da mi je povratak u grad i kući teško pao.
Sa nestrpljenjem očekujem sledeći raspust. Do tada ću se sećati novih prijatelja, nezaboravnih doživljaja i prelepih uspomena koje sam ponela sa sela. Sada smo moji drugari i ja ponovo na okupu, naoružani strpljenjem i spremni za usvajanje novog znanja. Nadam se da će ova školska godina biti uspešnija i lepša od prethodne. 

đak reporter: Jovana Zlatković, 8/5
OŠ ,,Desanka Maksimović“, Čokot
Profesor vođa novinarske sekcije:   Jelena Jovanović