​VANREDNO STANjE U MENI I OKO MENE

​
E pa, ovako. Kada se radi o ovoj temi, nimalo mi nije prijatno da pričam o njoj. Sama pomisao na to da se broj zaraženih povećava iz dana u dan, slama mi srce. Noćima ne mogu mirno da spavam jer sve vreme razmišljam o tome kako će se dalje odvijati situacija. Upravo ova iznenadna saznanja o nevidljivom neprijatelju i njegovom širenju, dovelo je do toga da se proglasi vanredno stanje, a samim tim i da se škole zatvore. Na samu pomisao da će se škole zatvoriti bila sam srećna. Mislila sam da ću se konačno odmoriti i otarasiti obaveza. Međutim, kako je vreme odmicalo, shvatila sam da nije sve onako lepo kako se čini. Od sada pa nadalje imamo nastavu na daljinu, gde nam predaju drugi nastavnici. Svakako, treba nam malo vremena da se priviknemo na ovaj način rada. Moram da priznam da sada imamo malo više obaveza nego kada bi smo išli u školu. Na primer, kada završimo sa školom mi napišemo domaći, naučimo šta treba i onda smo slobodni. Takođe, kada se deca vraćaju iz škole, ona samo ostave rančeve i idu napolje da se igraju. To bi im upravo omogućilo i ovo lepo vreme. Međutim, sada kada ponekad prođem ulicom, ne vidim skoro nikog. Sve je pusto, puno hladnoće i napušteno.Čak i ako vidim nekog prolaznika na ulici, on izgleda tužno, umorno i zabrinuto. Ova vanredna situacija promenila je mnogo toga u našem gradu. Hoću da kažem, da sada nema više izlazaka od 20h i tako sve do 5h ujutru. Kada sam čula tu vest, u početku sam bila razočarana i pomalo tužna. 

Ali, kada malo bolje razmislim, ljudima starijim od 65 godina potpuno je zabranjen izlazak napolje. Konkretno mislim na moju baku i deku. Oni sada ne mogu da šetaju po lepom vremenu, ujutru ne mogu da kupe namirnice potrebne za život. Međutim, sada to obavlja moja mama. Ona redovno, skoro svakoga dana, ide u nabavku namirnica i ide da obiđe na kratko baku i deku. Tako, ustvari, sada funkcioniše naš svakodnevni život. Nema izlaska, nema škole, nema poslastičara i kafića koji rade ceo dan. Mi moramo da se priviknemo na ovu situaciju, pokušamo da izdržimo i da se čuvamo od nevidljivog neprijatelja. Zaključak je da moramo da se čuvamo, budemo oprezni i ne dozvolimo čak ni jednoj našoj maloj grešci, ni jednom našem najmanjem propustu da stvori upravo ovog nevidljivog neprijatelja. 
​
Mila Jovanović VI-5
OŠ“8.septembar“, Pirot
Predmetni nastavnik: Valentina Aleksić