Pismo iz karantina

Zdravo svima,
Nadam se da ste dobro, ja jesam. Prošlo je 14 dana od kada sam u (samo)karantinu  i od kada je objavljeno vanredno stanje. Od tada nisam izlazila napolje i nisam se viđala sa prijateljima. Nije mi baš toliko dosadno jer  provodim vreme sa porodicom. Radnim danima učim gledajući program na RTS-u 3, a  i radim sve sto mi nastavnici pošalju. Kasnije pogledam neki film ili seriju. 
Ponekad se osećam  veoma tužno. Pogledam kroz prozor i odmah se naježim. Navikla sam da gledam ljude koji šetaju napolju, druže se, deca se igraju....ali sada nema nikog. Kada me obuzme ta tuga, setim se da je to bolje za nas u ovom trenutku. Trebalo bi da svi poštujemo pravila da bi ovo što pre prošlo. 
Nedostaje mi škola. Đačke klupe, moji drugari i svi, koje znam, nedostaju mi.  Nisam se toliko uplašila, ali ipak poštujem pravila. 

​Jednostavno, nije mi nekako prijatno. Neki ljudi su se uznemirili u ovoj situacije i kupuju dosta namernica, ali ne shvataju da starijim ljudima kasnije ne ostane ništa. Žao i je starijih ljudi, oni su najviše ugroženi, a divim se onim ljudima iz Crvenog krsta koji svaki dan pomažu starijim osobama. 
Koliko čujem mnogi ljudi ne poštuju pravila, ali to može ugroziti njih i njihove porodice, u stvari nas.  Zato ostanite kod kuće i perite ruke!                                                                                                     
Sanja Dragičević   VII/3
OŠ „Vojislav Voka Savić“, Lazarevac
Sonja Marjanović, koordinator Novinarske sekcije