|
|
SAM U KLUPI
Drugačije. Različito. A sve nekako isto i sve ispočetka. Nova školska godina i „nova normalnost“, a stara drugarstva, stare klupe, table, učionice...U susretu starog i novog, danas je prevagu odnela nova realnost koja opominje i upozorava, ali nagoveštava i neke nove načine druženja i ponašanja. Družiti se kao ranije u učionici ili na odmoru u školskom dvorištu - trenutno nije moguće, ni preporučljivo. Družimo se na daljinu putem raznih društvenih mreža i brojnih aplikacija. Podela odeljenja dovela je do rastavljanja mnogih započetih drugarstava, prijateljstava, a možda i ljubavi. Higijena i distanca postale su dve najbitnije reči u našim životima, a škola liči na neku sumornu i tužnu kliniku. Zaboravljamo kako izgledaju osmesi naših prijatelja. Nove patike i rančeve smo zamenili novim maskama, a čime ćemo zameniti detinjstvo? |
Nadam se da će dosadašnje distance, izolacije i podele ustupiti mesto starim dobrim odeljenjima i neposrednom druženju - „staroj realnosti“. Đaci su prvenstveno u školi da bi učili, ali su druženje i prijateljstva važan faktor u školovanju i odrastanju, možda i presudan u procesu socijalizacije dece.
Sedenje u klupi sa drugom ili drugaricom ne znači samo druženje, prepisivanje, dogovaranje ili ogovaranje, već podrazumeva i razmenu mišljenja, ideja i planova za budućnost i dalje obrazovanje. Pravi drug ili drugarica u klupi nekome može biti ceo svet. Nemogućnost biti s nekim s kim ste donedavno delili školske dane i tajne, može dovesti do toga da zaboravite tek započete zajedničke planove, ciljeve, ambicije, da od svega odustanete.
Podela odeljenja je teška đacima ,ali i nastavnicima, razrednim starešinama. Kako organizovati nastavu, časove, predavati nove lekcije, a istovremeno učiti i neke lekcije života? Čudno je.
Na osnovu dosadašnjeg iskustva - potrebno je poštovati sve preporučene i predviđene epidemiološke mere i ne treba ubrzavati buduđnost. Međutim, kao da nam je sve teže da razmišljamo o budućnosti. Šta se može očekivati od života na našoj planeti za nekoliko godina? Da li će se ponovo pojaviti neki novi virus, doći do rata, ekološke katastrofe, ili će se pojaviti opet neka „nova normalnost“? Treba biti optimističan i razmišljati pozitivno, jer je to jedini način za izlazak iz ove krizne situacije. Iako je svima nama teško, bez prijatelja, razdvojeni od ostatka odeljenja, drugova i drugarica, očekujemo da će se u realtivno bliskoj budućnosti sve vratiti na staro.Očekujemo da će se nastaviti život kakav smo živeli pre ove pandemije i pošasti.
Iako je virus sve udaljio, promenio svakodnevni život i navike, naučio nas je da provodimo vreme sa porodicom i dragim osobama. Naučio nas je da cenimo sopstveno zdravlje i da mislimo jedni na druge bez obzira na to koliko smo fizički udaljeni jedni od drugih. Maske su nas naučile da pričamo očima.
Solidarnost i tolerancija na delu može biti nagoveštaj i pouka da uvek dolazi svetlo na kraju tunela. Ovu godinu ćemo pamtiti kao drugačiju, jer smo provodili više vremena sa porodicom i naučili smo šta znači harmonija, ljubav i briga o sebi i drugima.
Anđela Krstić, 8/5,
Petra Poznić, 8/5
OŠ "Branko Radičević" Beograd
Nastavnik – vođa novinarske grupe:
Tanja Ručnov
Sedenje u klupi sa drugom ili drugaricom ne znači samo druženje, prepisivanje, dogovaranje ili ogovaranje, već podrazumeva i razmenu mišljenja, ideja i planova za budućnost i dalje obrazovanje. Pravi drug ili drugarica u klupi nekome može biti ceo svet. Nemogućnost biti s nekim s kim ste donedavno delili školske dane i tajne, može dovesti do toga da zaboravite tek započete zajedničke planove, ciljeve, ambicije, da od svega odustanete.
Podela odeljenja je teška đacima ,ali i nastavnicima, razrednim starešinama. Kako organizovati nastavu, časove, predavati nove lekcije, a istovremeno učiti i neke lekcije života? Čudno je.
Na osnovu dosadašnjeg iskustva - potrebno je poštovati sve preporučene i predviđene epidemiološke mere i ne treba ubrzavati buduđnost. Međutim, kao da nam je sve teže da razmišljamo o budućnosti. Šta se može očekivati od života na našoj planeti za nekoliko godina? Da li će se ponovo pojaviti neki novi virus, doći do rata, ekološke katastrofe, ili će se pojaviti opet neka „nova normalnost“? Treba biti optimističan i razmišljati pozitivno, jer je to jedini način za izlazak iz ove krizne situacije. Iako je svima nama teško, bez prijatelja, razdvojeni od ostatka odeljenja, drugova i drugarica, očekujemo da će se u realtivno bliskoj budućnosti sve vratiti na staro.Očekujemo da će se nastaviti život kakav smo živeli pre ove pandemije i pošasti.
Iako je virus sve udaljio, promenio svakodnevni život i navike, naučio nas je da provodimo vreme sa porodicom i dragim osobama. Naučio nas je da cenimo sopstveno zdravlje i da mislimo jedni na druge bez obzira na to koliko smo fizički udaljeni jedni od drugih. Maske su nas naučile da pričamo očima.
Solidarnost i tolerancija na delu može biti nagoveštaj i pouka da uvek dolazi svetlo na kraju tunela. Ovu godinu ćemo pamtiti kao drugačiju, jer smo provodili više vremena sa porodicom i naučili smo šta znači harmonija, ljubav i briga o sebi i drugima.
Anđela Krstić, 8/5,
Petra Poznić, 8/5
OŠ "Branko Radičević" Beograd
Nastavnik – vođa novinarske grupe:
Tanja Ručnov
