Slobodna priča o decembru

Ah taj decembar! Mesec pun iščekivanja želja, svetlucavih ukrasa, osmeha koji izbijaju tako snažno, iako smo sakriveni ispod velikih jakni, čizama, šalova i kapa. 
Za mene je decembar kada u školi već polako možemo da predahnemo. Kada željno iščekujemo da zaveje sneg, pa da nam čas fizičkog bude grudvanje. I onda kada po tom snegu odem kod svoje bake i igram se neumorno sa našim psom Vuletom. Onda se polako odmrzavam u bakinoj pretoploj kući i tako napunjen toplotom idem na skroz drugi kraj grada kod druge bake da proslavimo njen, katolički, Božić. 

​Tamo me čekaju nasmejani baka i deda, miris medenih kolača i puno spremljenih poklona ispod jelke. Mojoj sreći i dalje nema kraja, jer nakon što se dobro naspavam, oblačim svoje najsvečanije odelo i sa mamom pod ruku idem u pozorište gde ona radi u susret Deda Mrazu. U toj svečanoj baroknoj sali dok gledam predstavu, zajedno sa drugarima navijam za Deda Mraza. I on uvek dođe. Taj deda me, iako nisam baš uvek dobar, hvali da sam najbolji. 
Decembarski dani iako kratko traju, uvek su puni iznenađenja. Puni su sjaja i toplih zagrljaja, a najviše nade da kada otkuca ponoć u novogodišnjoj noći da će nam najbolja nova godina doći. 

Autor: Jovan Radišić, V-3
OŠ „Petar Petrović Njegoš“ Zrenjanin
Nastavnica: Dragana Tabački