​ Imala sam jednu crno-belu slagalicu od hiljadu delova koju nikada nisam uspela da sastavim. Mislila sam da je ona super stvar i bila sam u pravu. Sada provodimo dosta vremena zajedno dok je slažemo, i stvarno je teško složiti je. Do sada smo složili 290 delova i ostalo nam je još 710, jedva čekam da završimo.
Osim što se družim sa porodicom, slobodno vreme popunjavam tako što: 
• • Sređujem svoju sobu i prostor na kojem provodim najveći deo svoga vremena. Ponekada promenim redosled stvari ili pregledavam svoje stare uspomene. 

• Spremim neki obrok ili pomognem mami oko toga. Ponekada to rado radim, a ponekada ne. 

• Pišem ili razmišljam o tome šta da pišem. Pod “pišem” mislim i na pisanje sastava, pesama, dnevnika ili članaka za “novinarsku sekciju”. 

Novo vreme 

        Za moju porodicu kao i za mene, nastava na daljinu je u početku bilo nešto novo i neobično, nešto na šta nismo navikli i što nije bilo sastavni deo naše dnevne rutine. Sada smo počeli da se privikavamo, i svakog dana smišljamo neke nove igre i aktivnosti koje popunjavaju naše vreme. U mojoj kući, pored moje porodice, nemoguće je da bude dosadno.
        Slobodnog vremena za dosadu i usamljenost nemam, a za to je zaslužna moja porodica. Nakon što uradim domaće zadatke, pomognem i braći i sestrama oko njihovih domaćih zadataka. Ako nam ostane slobodnog vremena mi se svi porodično igramo raznih igara i kvizova, gledamo neki film, seriju ili pak crtać.
        

• Crtam. Mnogo volim da crtam i pravim razne stvari od papira i drugih materijala. 

• Pletem. Iako većina dece mojih godina ne zna da plete niti želi da zna, ja to volim. Isplela sam jednu kapu, haljinice za lutke mojih sestara, mašnice, i još dosta sitnica. Još ne znam plesti komplikovanije stvari ali ću naučiti. 

• Čitam. To mi je najdraža aktivnost za koju uvek imam volje i nikada mi ne dosadi. Sada čitam “Moje zvezdano nebo” od Ane Krstić, knjigu koju smo trebali pročitati za “čitalački klub”. Zbog vanrednog stanja nećemo, na žalost, imati “čitalački klub” i nećemo pročitati sve knjige koje smo trebali pročitati, ali nam je nastavnica dala link na kojem imamo dosta knjiga da čitamo tokom ove situacije. 
Kada sam već kod nastavnika, moram reći da mi je sada njihova podrška jako važna. Navikla sam da me nastavnici s vremena na vreme pohvale, ali sada kada mi kažu “Bravo”, “Odlično” ili neki lep kometar čitav dan budem raspoložena. Znam da sada nikome nije lako, ni nastavnicima, ni roditeljima, ni nama deci, ali mislim da svi trebamo biti pozitivni. Svoje slobodno vreme trebamo provoditi sa porodicom, a najviše sa mlađima (braćom ili sestrama).
Moj mlađi brat ide u predškolsko i kada dobije zadatak da nešto napravi, ja pravim zajedno sa njim jer vidim da ga to raduje, a i vreme provedemo zajedno kombinujući naše zajedničke ideje. 
Domaći zadaci ponekad znaju da me zatrpaju, i često ih nastavnicima šaljem u poslednjem trenutku ali se trudim da nađem slobodnog vremena za odmor i zabavu sa svojom porodicom. Ova situacija naravno, kao i sve ostalo ima svoje dobre i loše strane. Dobre strane su na primer to što ne moram da se svakoga dana spremam za školu, ako preskočim neki čas mogu da ga odgledam bilo kada, u kući sam sa porodicom čitav dan, imam više vremena da provedem radeći ono što volim, itd. Loše stvari su to što mi škola, moja prava škola, baš nedostaje. Ne mogu se družiti sa prijateljima, nema one galame na petominutne odmore, nema smešnih komentara na času niti onog straha da će me nastavnik/ca svakog časa izvesti da odgovaram. Ovo učenje na daljinu jednostavno nema onu “aromu” škole i nikako ne može zameniti sve one doživljaje, gluposti i uspomene koje mi škola pruža. 
Sebe sam u slikama poredila sa Zlatokosom zato što je i ona na neki način kao i mi bila zarobljena i izolovana iz spoljašnjeg sveta. 
Takođe sam, s obzirom da ponekad imam slobodnog vremena, zadala sebi neke ciljeve koje želim postići. Neki od tih ciljeva su da želim naučiti da igram šah i sudoku.

Nekada sam mislila da je to dosadno ali mi sada izgleda baš zanimljivo. 
Iz ove situacije sam izvukla jednu važnu poruku, a to je da će porodica uvek biti tu za mene bez obzira u kojim se okolnostima nalazila. 

​Ime i prezime đaka reportera: Merjema Zukorlić 
Razred i odeljenje đaka reportera: VII-7 
Ime škole iz koje dolazi đak reporter: OŠ “Vuk Karadžić”
Mesto iz kojeg dolazi đak reporter: Novi Pazar 
Nastavnik koji je preneo informaciju o konkursu: Sabina Azemović