Novo normalno

Ovogodišnji polazak moje sestre u prvi razred bio je moja inspiracija za ovu temu. Sećam se njenog radovanja i poskakivanja kod kuće.
 Sa velikim nestrpljenjem je dočekala taj dan. Prvi dan škole.Njene male usne razvukle bi se  u osmeh svaki put kada bi izgovarala imena svojih drugarica koje jedva čeka da vidi i zagrli. U školu je ponela i poklone za svoje drugare: iscrtana srca, papiriće, ukrašene cvetićima i leptirima..
A onda je mama onaj njen sladak  osmejak sa polurasklaćenim zubićima prekrila maskom. Iako je maska bila u omiljenoj roze boji, moja mala sestra nije mogla da sakrije svoje razočarenje.
Kad smo stigli u školu, videli smo decu koja čvrsto drže roditelje za ruku. Svi su nosili maske. Poneko dete bi mahnulo rukom ako je uspelo da prepozna svoju drugaricu ili druga. Stajali smo na distanci. Ćutali smo. Tako u tišini posmatrajući sve tužno, dočekali smo svog učitelja. I on je nosio masku. Ne znam da li se osmehnuo deci.

A onda prozivka. U koloni , na distanci, jedno za drugim deca su ulazila u školu u miru i tišini.
Prvi školski dan. Krenuli su naši prvaci u nove pohode, u nova saznanja i ka novim ciljevima. Najvažniji cilj je  da postanu ljudi .Ali ta slika koju smo svi mi iza njih posmatrali odavala je drugačiji utisak. Kao da su krenuli na izdržavanje nekakve kazne...

Stefanija Miletić 8/4
OŠ ,,Đura Jakšić" Jovac
Nastavnica Marija Mijajlović-Jovanović

Stefanija Miletić je autor slike.