Novo normalno

Epidemija korona virusa promenila je planove svim ljudima. Pojavila se tako odjednom kao letnja kiša i odlučila da nam zakomplikuje živote. Pre polaska u školu dobili smo bezbroj pravila koje moramo poštovati. U početku su nam bila vrlo čudna i nelogična, ali vremenom smo se svi navikli i sada je sve tako normalno da mislim kada bi nas vratili na staro , bilo bi mi jako čudno. Zajedno sa krajem leta došao je prvi septembar koji uopšte nije kao ostali. Svi đaci  toga dana bi se pozdravljali, grlili, ali ne i ovog prvog septembra. Svi smo nosili maske, držali distancu, dezinfikovali sve oko sebe, ali opet smo nekako bili srećni. Srećni, jer se opet vidimo svi, a i ponovo ulazimo u našu školu posle šestomesečne pauze. Pre školskog zvona stajali  smo ispred ulaza poređani u redove i uplašenih pogleda, ali i sa skrivenim osmehom ispod maski. Koračali smo hodnicima i upijali miris krede, sunđera,... Čini mi se da sam mogla da poletim od sreće! A u učionoici - iznenađenje. Klupe su udaljene jedna od druge i sa po jednom stolicom su. 

Učionica je izgledala tako prazno sa polovinom odeljenja. U početku  mi je bilo neopisivo teško što ne mogu da priđem do svoje najbolje drugarice i snažno je zagrlim kao ranije,  što drugu polovinu odeljenja skoro i ne viđam, ali sam  u glavi imala samo jednu misao - ako se pridržavamo svih mera, brže će proći. Međutim, u svemu lošem ima i smešnih situacija. Jedna od njih je rasprava higijeničara i buntovnika. U svakom odeljenju postoji osoba koja je najveći higijeničar, dezinfukuje sve oko sebe, ruke, kvake, klupe,  pere ruke na dva minuta, a sa druge strane je onaj buntovnik koji skoro i ne nosi dezinfekciju, jedva da i masku nosi, a i ta maska koju nosi je po najnovijoj modi. I evo nakon dva meseca školovanja u novim okolnostima  kada sve saberem i oduzmem, ovo je jedna vrlo  uzbudljiva godina sa pregrštom iskustava. A čovek ko čovek - na sve se navikne  i sve preživi.

Ivona Petrović VII/3
OŠ ,,J. J. Zmaj”, Surdulica
Ljiljana Jović