Novo normalno

Od ovog septembra sve je počelo drugačije. Nismo ni slutili da će nam nova školska godina početi uz jedan novi, obavezni odevni predmet - masku.
Maske moramo da nosimo u školi i u svim zatvorenim prostorijama. Korona nas je udaljila. Maske i korona. Najviše mi nedostaju drugovi, oni stari bez maski i rastojanja, drugovi iz klupe. Sedim sam, a fali mi trčanje sa njima, fali mi fudbal i jurnjava... Nedostaje mi i druga polovina odeljenja. Osećam se usamljeno u učionici. Ne delim užinu ni sa kim, a ni grickalice koje smo jurili da kupimo za vreme velikog odmora. Nema druženja ni sa učenicima iz drugih odeljenja. Samo ponavljaju kako treba nositi maske, držati distancu, prati ruke, držati desnu stranu pri ulasku i  izlasku iz učionice. U rančevima, pored knjiga, može se videti flašica vode, gel za ruke i sprej za prskanje. 

​Više se ne igramo prskajući se, a mislim i da nećemo nikad više. I pored svih ovih zabrana, meni se bliži rođendan. Neću da ga slavim sam u krugu porodice. Oni mi nisu drugovi, oni su mi porodica. Ne mogu da slavim sa njima u igraonici, da skačemo po trombolini, da se jurimo i prolazimo kroz tunele zamišljajući da smo istraživači - to mogu i hoću da radim sa drugovima, a ne sa članovima porodice. Dosadila mi je ova korona i sve zabrane i nikada to ,,novo” neće biti normalno. 
Nadam se ćemo se opet smejati glasno i voditi normalan život kao i pre, život bez maski.


Dragoljub Trajković VI/1
OŠ ,,J. J. Zmaj”, Surdulica
Ljiljana Jović