Nedostaje nam...

Novonastala situacija nas je sve zbunila, desila se jako brzo i neočekivano. Morali smo da shvatimo ozbiljnost situacije koja se nije desila samo u našoj zemlji, već i u zemljama širom sveta. Kovid – 19. Čudan naziv, čudan virus. Polako je kružio i iz dana u dan se sve više širio. Do te mere je pokazao da je opasan da  je moralo da se uvede vanredno stanje. To je značilo zatvaranje svih objekata i škola. Svi smo postali veoma zabrinuti za naše  zdravlje  kao i zdravlje starijih do kojih bi virus mogao pre da dođe. Pokušavamo  da se naviknemo na maske i rukavice i da se pridržavamo apela da duže budemo u kući. Teško je. Pošto ne idemo u školu mislili smo da ćemo imati više slobodnog vremena, bez obaveza i učenja. Ali je ubrzo počelo emitovanje  digitalne nastave, nastave na daljinu. Veoma smo se teško prilagodili na to da nismo sa svojim nastavnicima i da iz svojih soba pratimo časove. Počeli su da nam nedostaju naši nastavnici,  pa čak i oni strožiji, navikli smo na njih.  Oni su deo našeg detinjstva i školovanja. Nedostaje i društvo bez kog je dan bio nezamisliv. Kao i šetnje po školskom dvorištu, vožnja bicikla pa čak i sve naše  dnevne aktivnosti, koje više nisu iste kao i pre. Počelo je da bude neizdrživo sedenje u kući, svaki dan je isti pa i krajnje i dosadan. Kada bi samo mogli da vratimo te stare dobre dane, dane smeha i igre, više bi vremena provodili napolju a manje bili u kući.

​ I televizor više nije zanimljiv kao pre, samo kruže priče o virusu i njegovom širenju, što u nama budi strah za nas i naše voljene. Iako znamo da će se i to jednom završiti i da će biti iza nas kao najgora godina do sada, svesni smo da moramo da ostanemo jaki i da idemo napred, jer samo tako možemo izaći iz svega ovog kao pravi pobednici.

OŠ“Branko Krsmanović“Sikirica
Đak reporter: Darija Milosavljević 7-3
Nastavnik: Violeta Milošević