|
Nastava na daljinu
Polako se završava i ova školska godina... Početak školske godine je bio kao i svaki drugi, ali kraj nije. Počelo je sve noralno, niko od nas nije znao da će se ovako završiti. Prvaci su srećno seli u svoje nove školske klupe i nasmejani ali pomalo i zbunjeni krenuli u novu avanturu. Osmaci su sa osmehom planirali svoju prvu malu maturu, kako će da izgleda, šta će ko od njih da obuče... Ali to sada sve pada u vodu. Gotovo je sa maturom, sa školom, sa svim. Do sledećeg septembra Tada se sve vraća svojim starim tokom, opet se vraćamo u školske klupe, opet kreće učenje i sve dobija svoj stari sjaj. Ali za sada, zbog ove pandemije i virusa, školske klupe moramo zameniti kompijuterom i televizorom. U početku je svima zvučalo lepo i svi su misleli da je lako. |
„ Ovo je lagano, školu ću završiti očas posla i uopšte neću morati da učim ni da radim, već ću moći da se igram po ceo dan“ , tako je svima izgledalo
A onda su počele da stižu lekcije, na „Viber“ , „Facebook“ i stale društvene mreže koje mogu da povežu učenika sa nastavnicima i profesorima.
A takođe i počinju da se emituju lekcije na televizoru i na „RTS Planeti“
Ono naše mišljenje i maštanje da će biti „lako školovanje od kuće“ , počinje da tone u vodu i da postaje „teško školovanje od kuće“.
Školarci dobijaju svoje zadatke za domaće radove preko televizora i od učiteljice koju nikada nisu upoznali. Šaljemo nastavnicima radove koji su pisani na kompjuteru umesto da sedimo ispred profesora i da se nerviramo jer mnogo brzo diktira. Maturanti se za svoj zavrnjni ispit spremaju sami preko interneta.
Za sve nas je ovo novo i čudno, ali se polako navikavamo. Nekom je škola od kuće teška a nekom ne, neko ne može da postigne sve šta mu je naređeno za taj dan, a neko svoje radove preda prvi.
U početku je svima bilo teško i nepoznato ali sada, posle skoro mesec dana smo se svi navikli na ovu skolu preko televizora.
Bitno je da sve bude kako treba, da sačuvamo svoju porodicu od ovog virusa koliko možemo, da ako smo u mogućnosti pomognemo bakama i dekama oko nas, ali i da ostanemo kod kuće i budemo zdravi i srećni. Sve će ovo proći. Sve je prolazno.
Ime i prezime: Anđela Aleksić
I-1 , prvi razred, Turistično- hotelijerski tehničar
Škola: SŠ „Dušan Trivunac Dragoš“ Svrljig
Profesorka: Ana Stanković Golubović
A onda su počele da stižu lekcije, na „Viber“ , „Facebook“ i stale društvene mreže koje mogu da povežu učenika sa nastavnicima i profesorima.
A takođe i počinju da se emituju lekcije na televizoru i na „RTS Planeti“
Ono naše mišljenje i maštanje da će biti „lako školovanje od kuće“ , počinje da tone u vodu i da postaje „teško školovanje od kuće“.
Školarci dobijaju svoje zadatke za domaće radove preko televizora i od učiteljice koju nikada nisu upoznali. Šaljemo nastavnicima radove koji su pisani na kompjuteru umesto da sedimo ispred profesora i da se nerviramo jer mnogo brzo diktira. Maturanti se za svoj zavrnjni ispit spremaju sami preko interneta.
Za sve nas je ovo novo i čudno, ali se polako navikavamo. Nekom je škola od kuće teška a nekom ne, neko ne može da postigne sve šta mu je naređeno za taj dan, a neko svoje radove preda prvi.
U početku je svima bilo teško i nepoznato ali sada, posle skoro mesec dana smo se svi navikli na ovu skolu preko televizora.
Bitno je da sve bude kako treba, da sačuvamo svoju porodicu od ovog virusa koliko možemo, da ako smo u mogućnosti pomognemo bakama i dekama oko nas, ali i da ostanemo kod kuće i budemo zdravi i srećni. Sve će ovo proći. Sve je prolazno.
Ime i prezime: Anđela Aleksić
I-1 , prvi razred, Turistično- hotelijerski tehničar
Škola: SŠ „Dušan Trivunac Dragoš“ Svrljig
Profesorka: Ana Stanković Golubović
