|
|
Naši profesori svojim đacima
Svi dobro znaju kako je to kada ideš u školu. Učiš, dođeš, dobiješ ocenu. Nekada si njom zadovoljan, a nekada nisi. Onda opet učiš da je popraviš i tako u nedogled. Nekada te baš i nije briga koja je ocena u pitanju, a neko nikada i ne mari za to. Neko u školu dolazi samo radi društva. Učenje i druženje, sve se na kraju svodi na to? Možda u drugim školama, naša škola je mnogo više od toga! Petak, 9. novembar 2018. godine. Tog dana vladala je neka posebna, svečana atmosfera. Svi su bili uzbuđeni, kako profesori, tako i učenici. Nestrpljenje se osećalo u vazduhu. |
Tog dana su profesori igrali fudbal!
,,Koleginice su nas posebno bodrile, ali nisu mogle da poveruju da ćemo stvarno izaći na teren već su se smeškale sa strane", kaže u razgovoru sa nama profesor sociologije, Nebojša Jovanović. Složili smo se u tome da je bitno što su zapravo pokazali da mogu da igraju! Nije želja za dokazivanjem ono šta daje snagu, već želja da nekome pomogneš. Raditi nešto humano, to je osećaj koji se ne može meriti ni sa čim.
To nije bila obična utakmica, ne samo zato što su profesori igrali, već zato što je poslužila za jednu humanitarnu akciju. Ovom prilikom sakupljeno je skoro 20 000 dinara za Fondaciju za pomoć siromašnim učenicima naše škole. Profesor Neba, koji je takođe i upravnik Fondacije, otkrio nam je da je ona postojala još u drugoj polovini 19. veka, ali na nivou grada. Od 1925. godine ona postoji u našoj školi, međutim, ukinata je posle rata. Obnovljena je 2003. godine i do današnjeg dana radi i pomaže učenike stipendijama ili kroz jednokratnu pomoć. Najveći donator je naša crkvena opština, pored nje, tu su i druge institucije i organizacije, ali i veliki broj članova kolektiva naše škole izdvaja određenu sumu novca za ovu Fondaciju.
Dva sindikata iznedrila su dva fudbalska tima: FK Nezavisnost i FK Unija. Dva omiljena profesora našla su se u ulozi dva kapitena: Nebojša Jovanović i Milutin Vučković. Kako profesori navode, rivalitet je bio očigledan, ali je krajnji cilj svima bio isti!
Pobedu je odnela Nezavisnost sa rezultatom 6:4. Profesor Neba, kapiten pobedničke strane, rekao nam je da je imao osećaj da igra na gostujućem terenu iako je u ovoj školi proveo 35 godina. On tvrdi da je publika bila instruirana da navija za protivničku ekipu. Ja nisam stekla takav utisak. Primetila sam da je publika istim žarom ispratila svaki gol, bez obzira na to koja ga je ekipa dala. Naša sala je tog dana bila mesto gde navijači nisu podeljeni, gde svi navijaju za svakoga. To je bilo mesto gde svi navijaju za humanost!
Kapiten Nezavisnosti nam je otkrio da nisu imali neke posebne pripreme za ovaj meč, ali da su pobedu svakako očekivali. On kaže da njihova ekipa pripada generaciji koja je uvek spremna!
Rekao je da protivnici mogu da očekuju revanš i da će se ovako nešto svakako ponoviti. Možda ćemo sledeći put profesore gledati na nekom otvorenom terenu, ili čak i u Sportskoj hali. Profesori ne kriju da bi voleli da vide svoje koleginice u sličnim ulogama, a mi se nadamo da će profesorke prihvatiti taj izazov.
Ja bih iskoristila priliku da se, u ime učenika stipendista i svih učenika naše škole, zahvalim celom kolektivu škole i svim donatorima Fondacije. Uspeh je relativna stvar. Niko od nas ne očekuje da budemo doktori nauka. Ono šta bi trebalo jeste da budemo ljudi, što se u današnjem svetu često zaboravlja. Mi imamo priliku to da naučimo od najboljih, naših profesora, i budemo još jedna generacija koja je uvek spremna da pomogne!
Đak reporter: Marija Mavrić
Foto: Ana Stanimirović
TIM:
Nastavnici koji vode medijsku sekciju, Aleksandra Milošević Jovanović i Slađana Radivojević
Nastavnik fizičkog vaspitanja, Sandra Papić
Tim učenika i učenica - članovi medijske sekcije i đaci reporteri.
Koordinator školskog sporta Republike Srbije: Zorica Mijatović
,,Koleginice su nas posebno bodrile, ali nisu mogle da poveruju da ćemo stvarno izaći na teren već su se smeškale sa strane", kaže u razgovoru sa nama profesor sociologije, Nebojša Jovanović. Složili smo se u tome da je bitno što su zapravo pokazali da mogu da igraju! Nije želja za dokazivanjem ono šta daje snagu, već želja da nekome pomogneš. Raditi nešto humano, to je osećaj koji se ne može meriti ni sa čim.
To nije bila obična utakmica, ne samo zato što su profesori igrali, već zato što je poslužila za jednu humanitarnu akciju. Ovom prilikom sakupljeno je skoro 20 000 dinara za Fondaciju za pomoć siromašnim učenicima naše škole. Profesor Neba, koji je takođe i upravnik Fondacije, otkrio nam je da je ona postojala još u drugoj polovini 19. veka, ali na nivou grada. Od 1925. godine ona postoji u našoj školi, međutim, ukinata je posle rata. Obnovljena je 2003. godine i do današnjeg dana radi i pomaže učenike stipendijama ili kroz jednokratnu pomoć. Najveći donator je naša crkvena opština, pored nje, tu su i druge institucije i organizacije, ali i veliki broj članova kolektiva naše škole izdvaja određenu sumu novca za ovu Fondaciju.
Dva sindikata iznedrila su dva fudbalska tima: FK Nezavisnost i FK Unija. Dva omiljena profesora našla su se u ulozi dva kapitena: Nebojša Jovanović i Milutin Vučković. Kako profesori navode, rivalitet je bio očigledan, ali je krajnji cilj svima bio isti!
Pobedu je odnela Nezavisnost sa rezultatom 6:4. Profesor Neba, kapiten pobedničke strane, rekao nam je da je imao osećaj da igra na gostujućem terenu iako je u ovoj školi proveo 35 godina. On tvrdi da je publika bila instruirana da navija za protivničku ekipu. Ja nisam stekla takav utisak. Primetila sam da je publika istim žarom ispratila svaki gol, bez obzira na to koja ga je ekipa dala. Naša sala je tog dana bila mesto gde navijači nisu podeljeni, gde svi navijaju za svakoga. To je bilo mesto gde svi navijaju za humanost!
Kapiten Nezavisnosti nam je otkrio da nisu imali neke posebne pripreme za ovaj meč, ali da su pobedu svakako očekivali. On kaže da njihova ekipa pripada generaciji koja je uvek spremna!
Rekao je da protivnici mogu da očekuju revanš i da će se ovako nešto svakako ponoviti. Možda ćemo sledeći put profesore gledati na nekom otvorenom terenu, ili čak i u Sportskoj hali. Profesori ne kriju da bi voleli da vide svoje koleginice u sličnim ulogama, a mi se nadamo da će profesorke prihvatiti taj izazov.
Ja bih iskoristila priliku da se, u ime učenika stipendista i svih učenika naše škole, zahvalim celom kolektivu škole i svim donatorima Fondacije. Uspeh je relativna stvar. Niko od nas ne očekuje da budemo doktori nauka. Ono šta bi trebalo jeste da budemo ljudi, što se u današnjem svetu često zaboravlja. Mi imamo priliku to da naučimo od najboljih, naših profesora, i budemo još jedna generacija koja je uvek spremna da pomogne!
Đak reporter: Marija Mavrić
Foto: Ana Stanimirović
TIM:
Nastavnici koji vode medijsku sekciju, Aleksandra Milošević Jovanović i Slađana Radivojević
Nastavnik fizičkog vaspitanja, Sandra Papić
Tim učenika i učenica - članovi medijske sekcije i đaci reporteri.
Koordinator školskog sporta Republike Srbije: Zorica Mijatović
