​Najviše mi nedostaje

April se bliži kraju. Umesto da ovo kao i svako drugo proleće provedemo napolju i u školi, mi smo skoro dva meseca u izolaciji u svojim kućama.
Polovinom marta u našoj državi je proglašeno vanredno stanje zbog epidemije novog izuzetno opasnog virusa. Za nas je to značilo da se škola zatvara i da moramo ostati u svojim kućama. 
Bila sam, u prvi mah baš srećna, nećemo ići u školu, slobodni smo da sami osmislimo svoj dan. U tom oduševljenju nisam odmah shvatila koje mogu biti posledice novonastale situacije. Posle samo nedelju dana shvatila sam da ipak nije sve tako sjajno kako se meni činilo i da će mi nedostajati vreme u učionici i druženje na odmorima. 
Nastava koja je počela preko televizije mi je bila interesantna. Sviđalo mi se jer sam mogla da slušam pažljivo. Lakše sam shvatila jer sam sve lepo čula, ali nekako nije bilo isto bez mogućnosti da postavljam pitanja ili podignem ruku. U međuvremenu sam se navikla, i redovo se čujem sa drugovima. 
Najviše od svega nedostaje mi škola šaha. Već dve godine, svake srede i petka, bez obzira da li je sunce, kiša ili sneg, išla sam na šah, kao i moji drugari. Na časovima ne bismo samo analizirali partije ili pozicije, već bismo se i prisećali izleta i turnira na kojima smo bili. U najlepšem sećanju ostao mi je turnir na Srebrnom jezeru. Još uvek prepričavamo priču o našim "čuvenim" palačinkama. Leti, kada dan duže traje, najviše volimo da vozimo bicikle ispred šah kluba, a zimi, kada je dan kraći, igramo žmurke. 
Tužna sam jer mi nedostaje moj šah klub. Ipak znam da je ovako moralo da bude. Svi treba da budemo odgovorni, da za ovo vreme promenimo neku svoju naviku i dosadašnji način života kako bismo uspeli da pobedimo virus. Kada epidemija prođe lako ću nadoknaditi sve što sam propustila i uživaću u svojim aktivnostima još više.

Novinar: Magdalena Janković, 6/1
Škola/Mesto: OŠ „Ivan Vušović“, Ražanj
Ilustracija i fotografija: Magdalena Janković, 6/1
Ime i prezime nastavnika koji vodi novinarsku sekciju: Aleksandra Vezmar Radosavljević