NAJVIŠE MI NEDOSTAJE...

       Veoma teško mi je palo sve ovo i dosta je uticalo na mene. Na moj život, na moje ponašanje, na moj pogled na svet i vrednovanje nekih stvari u životu. Sve se desilo iznenada. Bila sam upućena na situaciju u Kini, Italiji i Španiji u vezi sa virusom COVID-19, ali nisam očekivala da će se pojaviti i kod nas. 
       Otkako smo zatvoreni u kućama i imamo policijski čas, imala sam dovoljno vremena za razmišljanje i preispitivanje nekih svojih postupaka.U početku sam osećala neku dozu straha zbog novonastale situacije (karantin, broj zaraženih, broj umrlih), a kasnije su počele da mi nedostaju neke moje uobičajene radnje i neki dragi ljudi.
       Najviše mi nedostaju moji drugari, viđanje sa njima i druženje. Čujemo se mi telefonom, ali to nije isti doživljaj kao kada se vidimo. Mnogo mi nedostaju izlasci, šetnje po Narodnoj bašti i Sportskom centru „Mladost“. Nedostaju mi koncerti, fudbalske utakmice, teniski mečevi. Nedostaju mi putovanja. Kada sedim u automobilu , gledam divne predele koji promiču i razmišljam.Fale mi svakodnevni događaji. Običan odlazak u prodavnicu po zaboravljenu flašicu vode, ili keksa i čokolade. Mislim da su se u ovoj situaciji mnogima promenili životni planovi, pa tako i meni.
       Želim da slobodno izađem do grada, bez ikakve brige da ću ugroziti sebe, ili nekog drugog.Iz tog razloga se trudim da izlazak iz kuće svedem na minimum. Zato mi nedostaju mnoge stvari koje sam ranije smatrala običnim i nekom dosadnom svakodnevicom.
       Možda se sve ovo dogodilo da bismo se svi mi osvestili i postali bolji ljudi, počeli malo više da cenimo neke trenutke, a posebno svoje zdravlje. 
Dok sam još uvek u karantinu , trudim se da to vreme ne bude uzalud protraćeno i bes -misleno. Trudim se da to vreme iskoristim  na najbolji način i da se posvetim sebi, svom fizičkom i mentalnom zdravlju.
       Nadam se da ćemo posle završetka pandemije COVID-19(valjda će i njemu doći kraj nekada) svi mi naučiti jednu veliku lekciju i da ćemo biti pametniji.
       A ja jedva čekam da sve ovo prođe,  da ispunim neke svoje planove i da vidim ljude koji mi mnogo nedostaju.

Andrea Pešić  8/3
OŠ „Isidora Sekulić“ Pančevo
Nastavnici fizičkog vaspitanja: Aleksandra i Vladimir Ilić