|
Moje ime je Korona, prezivam se Virus.
Pozdrav dragi čitaoče! Moje ime je Korona, prezivam se Virus. Sigurna sam da znaš ko sam ja. Verovatno sam ti poremetila planove, ali ne brini, nestaću i ja uskoro ako me budeš poštovao. Naime, kako ste navikli da me gledate na velikom ekranu u prvom planu, danas ću da promenim svoju ulogu i predstaviću vam moju današnju sagovornicu koja će odgovarati na moja pitanja. |
1. Za početak, molim Vas predstavite se.
Dobar dan svima! Moje ime je Lidija Gavrilović. Maturant sam srednje medicinske škole i odgovaraću na Vaša pitanja kako u svoje ime, tako i u ime svih učenika. S obrzirom na to, da mi je hobi novinarstvo, veoma mi je drago da smo promenili ulogu. Umesto da postavljam pitanja, sa zadovoljstvom ću dati odgovore.
2. Kraj škole zbog epidemije. Da li vas je zbunila ova situacija, kako ste reagovali, da li ste se uplašili, kako ste vi doživeli moj dolazak u vaše okruženje.
Da budem iskrena, kada je objavnjeno da se neće ići u školu, prvo što mi je palo napamet je polaganje mature i upis na fakultet. Odmah sam počela da paničim ali, na svu sreću za sad sve teče svojim tokom. Nadam se da će nam se izlaziti u susret i da će sve proći po planu. Bitno je da sačuvamo optimizam!
3. Nastava na daljinu - Kako izgleda Vaš školski dan?
Na početku zaista je bilo čudno i teško. Nismo znali kako da se organizujemo i kako da ostvarimo kontakt sa svima. Ubrzo nas je razredna informisala i uvela u čitavu priču. Dakle, imamo elektronske učionice u kojima dobijamo zadatke i lekcije. Profesori i doktori koji nam drže praktičnu nastavu su nam izašli maksimalno u susret i otvoreni su za sve vrste razgovora kako bi nam pomogli. Svima je ovo nova situacija i pokušavamo da se što brže naviknemo i budemo uspešni. Moj školski dan počinje sa razrednom koja svako jutro proverava da li smo zdravi i prenosi nam ako ima, neke nove informacije. Časove imamo po normalnom rasporedu časova koji smo imali dok smo išli u školu.
Stvari koje svima teško padaju su sledeće:
• Moramo pola dana da provedemo za računarom ili telefonom od kojih većina nas dobija glavobolju.
• Kad završimo sve zadatke počinje policijski čas, tako da ponovo ne možemo napolje.
• Nedostaju nam drugari iz škole.
• Nedostaju nam verovali ili ne i profesori.
• Strah nas je polaganja mature.
Stvari koje nam se svima sviđaju su:
• Čas ne mora da traje 45 minuta.
• Možeš da budeš na času iako si u svom krevetu.
4. Šta ti najviše nedostaje?
S obzirom na to da sam živela četiri godine u srednjoškolskom domu, pomalo mi nedostaje ta ustanova i ljudi sa kojima sam živela. Nedostaje mi šetnja sa društvom. Nedostaje mi baka. Nedostaju mi svi ljudi na ulicama. Nedostaje mi priroda. Nedostaje mi odlazak na koncerte. Sve što sam volela je zabranjeno i sad sam zarobljena u digitalnom svetu.
5. Šta te je naučio moj dolazak?
Naučio me je da budem fleksibilna i da se brzo prilagođavam promenama. Naučila sam čemu težim i gde mi je najviše fokus. Naučila sam da budem više odgovorna. Naučila sam da budem dugo sama sa sobom a da se ne osećam usamljeno. Naučila sam kako da vidim ko je uvek spreman da mi pomogne. Najvažnije što sam naučila je to da, nije sve tako crno i da u kriznim situacijama ipak postoji nešto dobro.
6. Da li imate da dodate nešto za kraj?
Za kraj bih volela da se zahvalim ljudima iz škola koji imaju razumevanja za nas. Takođe bih da se zahvalim ljudima koji poštuju zakon i ostaju kod kuće. Disciplinom će i Korona nestati iz naših života, moramo da se borimo kako bi nestala što pre. Hvala!
Lidija Gavrilović 4.4
Srednja medicinska škola Subotica
Prof. Bodiš Bisera
Dobar dan svima! Moje ime je Lidija Gavrilović. Maturant sam srednje medicinske škole i odgovaraću na Vaša pitanja kako u svoje ime, tako i u ime svih učenika. S obrzirom na to, da mi je hobi novinarstvo, veoma mi je drago da smo promenili ulogu. Umesto da postavljam pitanja, sa zadovoljstvom ću dati odgovore.
2. Kraj škole zbog epidemije. Da li vas je zbunila ova situacija, kako ste reagovali, da li ste se uplašili, kako ste vi doživeli moj dolazak u vaše okruženje.
Da budem iskrena, kada je objavnjeno da se neće ići u školu, prvo što mi je palo napamet je polaganje mature i upis na fakultet. Odmah sam počela da paničim ali, na svu sreću za sad sve teče svojim tokom. Nadam se da će nam se izlaziti u susret i da će sve proći po planu. Bitno je da sačuvamo optimizam!
3. Nastava na daljinu - Kako izgleda Vaš školski dan?
Na početku zaista je bilo čudno i teško. Nismo znali kako da se organizujemo i kako da ostvarimo kontakt sa svima. Ubrzo nas je razredna informisala i uvela u čitavu priču. Dakle, imamo elektronske učionice u kojima dobijamo zadatke i lekcije. Profesori i doktori koji nam drže praktičnu nastavu su nam izašli maksimalno u susret i otvoreni su za sve vrste razgovora kako bi nam pomogli. Svima je ovo nova situacija i pokušavamo da se što brže naviknemo i budemo uspešni. Moj školski dan počinje sa razrednom koja svako jutro proverava da li smo zdravi i prenosi nam ako ima, neke nove informacije. Časove imamo po normalnom rasporedu časova koji smo imali dok smo išli u školu.
Stvari koje svima teško padaju su sledeće:
• Moramo pola dana da provedemo za računarom ili telefonom od kojih većina nas dobija glavobolju.
• Kad završimo sve zadatke počinje policijski čas, tako da ponovo ne možemo napolje.
• Nedostaju nam drugari iz škole.
• Nedostaju nam verovali ili ne i profesori.
• Strah nas je polaganja mature.
Stvari koje nam se svima sviđaju su:
• Čas ne mora da traje 45 minuta.
• Možeš da budeš na času iako si u svom krevetu.
4. Šta ti najviše nedostaje?
S obzirom na to da sam živela četiri godine u srednjoškolskom domu, pomalo mi nedostaje ta ustanova i ljudi sa kojima sam živela. Nedostaje mi šetnja sa društvom. Nedostaje mi baka. Nedostaju mi svi ljudi na ulicama. Nedostaje mi priroda. Nedostaje mi odlazak na koncerte. Sve što sam volela je zabranjeno i sad sam zarobljena u digitalnom svetu.
5. Šta te je naučio moj dolazak?
Naučio me je da budem fleksibilna i da se brzo prilagođavam promenama. Naučila sam čemu težim i gde mi je najviše fokus. Naučila sam da budem više odgovorna. Naučila sam da budem dugo sama sa sobom a da se ne osećam usamljeno. Naučila sam kako da vidim ko je uvek spreman da mi pomogne. Najvažnije što sam naučila je to da, nije sve tako crno i da u kriznim situacijama ipak postoji nešto dobro.
6. Da li imate da dodate nešto za kraj?
Za kraj bih volela da se zahvalim ljudima iz škola koji imaju razumevanja za nas. Takođe bih da se zahvalim ljudima koji poštuju zakon i ostaju kod kuće. Disciplinom će i Korona nestati iz naših života, moramo da se borimo kako bi nestala što pre. Hvala!
Lidija Gavrilović 4.4
Srednja medicinska škola Subotica
Prof. Bodiš Bisera
