Moja kuća, moje igralište

   Zbog korona virusa su zatvorene škole i vrtići. Đaci imaju nastavu na daljinu. Takođe, ne smemo ići jedni kod drugih.  Za vreme policijskog časa ne mogu napolje, pa sam odlučio da moju sobu i dvorište pretvorim u igralište. Od starog šatora uzeo sam šipke i napravio poligon, kredom sam nacrtao put po kome treba da hodam. 
      U jednoj kutiji sam našao zaboravljene društvene igre koje sada često igram sa porodicom. Igramo ne ljuti se čoveče, mice, jamb i druge igre. Sa dedom i tatom rado odigram i po partiju šaha. Stalno igramo turnire. Sa mamom igram tenis. Moj najveći navijač je moja mala sestra. Pehare obično pravim od kartona i plastičnih čašica od jogurta. 
    Sa mojim najboljim drugom, prvim komšijom, igram odbojku preko ograde. Zamišljamo da nam je ograda mreža. Pročitam i neku knjigu. Stalno pravim neke stvari od kartona. 

   Pratim nastavu preko televizije, ali to ne može da mi zameni pravu školu. Iako se nekad posvađam sa drugarima, posle se brzo pomirimo. Mnogo mi nedostaju. Kada se odmaram od domaćih zadataka napišem i neku pesmu. Kasnije gledam televiziju. 
   Jedva čekam da virus prođe, da idem u školu i na košarku. Da se igram sa drugarima i da idem na more i bazen. 

Novinar: Jovan Stojanović, 4/1
Škola/Mesto: OŠ „Ivan Vušović“, Ražanj
Ilustracija: Jovan Stojanović, 4/1
Ime i prezime nastavnika koji vodi novinarsku sekciju: Aleksandra Vezmar Radosavljević