Mnogo mira mi ne da mira,  jer ja bih da vozim bicikl na Adi

-Šta mi to ne da mira, baš sada kad nas zbog ovog virusa svi teraju na neki mir dosadne sobe i kuće i to do daljeg? Svašta mi pada na pamet. Ne želimo ovoliko kućnog mira.Ovaj mir prerasta u dosadu. Mnogo mira mi ne da mira...
-Kad ideš u sedmi razred i proleće donese lepo vreme, ni sam ne znaš koliko je lep veliki odmor, dok ti ga neko ili nešto ne oduzme...Ona graja, oni dragi drugovi iz ostalih odeljenja.
-Sve je ovo nekako čudno.Idemo u školu, a sedimo kod kuće. Slušamo nastavu, a niko nas ne opominje za priču na času. Kad padne mrak i izađem na terasu, ništa se ne čuje...Nema ljudi, nema ni kola.Tek što je prošla Slagalica, a napolju je tišina kao u nekom napetom filmu.
-Ne igram ni tenis. Ne viđam ni najboljeg druga Marka.Znamo se iz vrtića, a patimo već sedam godina što ne idemo u iste škole. Sada zajedno pratimo nastavu na Tv-u svako kod svoje kuće, ali smo sve vreme na video vezi. Moj tata kaže da nam se ispunila želja da zajedno idemo u školu.
- Danas smo pričali u porodici da ćemo sigurno biti u kući ceo april. Znamo da moramo. Moja sestra je rekla da će ona početi da se šminka i oblači kao da negde ide,i ako nigde neće ići. Čisto da ne zaboravi kako se to radi. Smejali smo se.
-Nisam od početka godine oprao ruke koliko u poslednje dve nedelje. Moj tata kaže da isto važi i za igranje igrica. Stvarno je ovo, kako kažu, vanredno stanje.
-Mama je uplašena, tata nervozan. Moj stariji brat samo želi kod devojke. Sestra je već počela da se šminka, za odlazak nigde. A meni se tako vozi bicikl na Adi.

Vukašin Jakšić 7-3
​OŠ „Veslin Masleša“
profesori:  Slađana Kostić i  Vesna šormaz Jovanović