|
Đak reporter – mišljenje o novonastaloj situaciji
Četrdeset drugi dan vanrednog stanja. Već dobro poznat ambijent. Isti pogled kroz prozor moje sobe. Gledam u spisak svojih aktivnosti od pre mesec dana i želim ponovo sve svoje obaveze. Dani su jednolični, ulice puste, ljudi tmurni. Osećam se prazno. Priroda je odlučila da objavi rat čoveku. Ili je zapravo to čovek uradio već odavno? Na jednoj strani stoji mnogobroja vojska cele ljudske civilizacije od 7 milijardi ljudi, dok je na drugoj strani samo jedno – majka priroda. Iz nastale situacije jasno je ko je sve bliži prolasku kroz cilj. Priroda nas ovim samo upozorava na posledice koje nastaju usled uništavanja i menjanja iste, na ono što više i nije prirodno. Kažnjava nas istom merom kojom smo mi kaznili nju. Možda ćemo konačno shvatiti da smo preterali. Policijski čas uveden je još pre mesec dana. Vikendom i tokom praznika traje duže i od 24 časa. Shvatila sam koliko nam znači slobod kretanja. Koliko nam znači da možemo da izađemo napolje kad god i koliko god želimo. Shvatila sam kako se osećaju naši kućni ljubimci. Njima je mesto u prirodi, a mi im uskraćujemo nešto što im najviše znači. Pre koronavirusa često bi mi se ostajalo kod kuće i nigde mi se nije izlazilo. Sada se to promenilo. Čovek uvek želi ono što mu je nedustupno. Upravo bih volela da mogu da izađem. Osećam se zarobljeno u vremenu. Nema izlaza. Osećam se kao da će sve ovo trajati večno. Sati se protežu u nedogled, dani su isti, ulice su prazne, ljudi sumorni. Vreme kao da je stalo. |
Nažalost, dosta ljudi širom sveta izgubilo je živote tokom ovog virusa. Ova situacija otela se kontroli. Ovo je veliki gubitak za čovečanstvo i našu civilizaciju. Poraženi smo. Ali posle svega, jedino što treba da uradimo jeste da ustanemo i nastavimo dalje. Sve će proći i ne možemo odustati. Moramo se boriti do kraja. Moramo biti uporni i istrajni. Ovo je veliki test za sve nas. Dobra strana svega je što možemo da radimo stvari za koje imamo manjak vremena zbog našeg uobičajenog života. Imamo puno obaveza, živimo brzo i ne stižemo da se posvetimo sebi, da provodimo puno vremena sa našim najbližima i posvetino se jedni drugima. Tokom ove situacije, imamo vremena za sve to važno, na šta smo zapravo zaboravili.
Pre tačno četrdeset dva dana na vestima objavljeno je vanredno stanje. Škole su zatvorene, kasnije su zatvoreno i sve ostalo. Dani su prolazili, sa nestrpljenjem sam čekala da sve polako počne da se smiruje i prestaje. Međutim, bilo je samo još gore. Uvođen je policijski čas, produžavao se sve više. Situacija sa virusom postajala je sve gora, ljudi su gubili svoje živote i borili se za iste. Nove žrtve, sve više zaraženih ljudi. Sve novine, svi mediji pričali su samo o tome, o celom ovom haosu. Pogoršavala se situacija i došlo je do njenog vrhunca. Kao i za sve u životu posle vrha svi putevi vode ka dole. Obično se trudimo da se na tom vrhu zadržimo što duže, međutim ne i sada. U ovom slučaju to je predstavljalo pozitivnu stranu. Upravo su javili da se policijski čas skraćuje, da se ponovo otvaraju kozmetički saloni, pijace, radnje, prodavnice. Krenulo je ka boljem. Vraćamo se u normalu.
I dalje je četrdeset drugi dan vanrednog stanja. Sve je isto. Dan provodim sa svojim ukućanima i ne radim ništa zanimljivo. Ništa se nije promenilo, sem mog raspoloženja. Javljene su lepe vesti. Pao mi je teret s leđa. Posle toliko dana, osećam se srećno.
Milica Ratković 8/4
OŠ ,,Vojislav Voka Savić'' Lazarevac
Nastavnik Sonja Marjanović
Nažalost, dosta ljudi širom sveta izgubilo je živote tokom ovog virusa. Ova situacija otela se kontroli. Ovo je veliki gubitak za čovečanstvo i našu civilizaciju. Poraženi smo. Ali posle svega, jedino što treba da uradimo jeste da ustanemo i nastavimo dalje. Sve će proći i ne možemo odustati. Moramo se boriti do kraja. Moramo biti uporni i istrajni. Ovo je veliki test za sve nas. Dobra strana svega je što možemo da radimo stvari za koje imamo manjak vremena zbog našeg uobičajenog života. Imamo puno obaveza, živimo brzo i ne stižemo da se posvetimo sebi, da provodimo puno vremena sa našim najbližima i posvetino se jedni drugima. Tokom ove situacije, imamo vremena za sve to važno, na šta smo zapravo zaboravili.
Pre tačno četrdeset dva dana na vestima objavljeno je vanredno stanje. Škole su zatvorene, kasnije su zatvoreno i sve ostalo. Dani su prolazili, sa nestrpljenjem sam čekala da sve polako počne da se smiruje i prestaje. Međutim, bilo je samo još gore. Uvođen je policijski čas, produžavao se sve više. Situacija sa virusom postajala je sve gora, ljudi su gubili svoje živote i borili se za iste. Nove žrtve, sve više zaraženih ljudi. Sve novine, svi mediji pričali su samo o tome, o celom ovom haosu. Pogoršavala se situacija i došlo je do njenog vrhunca. Kao i za sve u životu posle vrha svi putevi vode ka dole. Obično se trudimo da se na tom vrhu zadržimo što duže, međutim ne i sada. U ovom slučaju to je predstavljalo pozitivnu stranu. Upravo su javili da se policijski čas skraćuje, da se ponovo otvaraju kozmetički saloni, pijace, radnje, prodavnice. Krenulo je ka boljem. Vraćamo se u normalu.
I dalje je četrdeset drugi dan vanrednog stanja. Sve je isto. Dan provodim sa svojim ukućanima i ne radim ništa zanimljivo. Ništa se nije promenilo, sem mog raspoloženja. Javljene su lepe vesti. Pao mi je teret s leđa. Posle toliko dana, osećam se srećno.
Milica Ratković 8/4
OŠ ,,Vojislav Voka Savić'' Lazarevac
Nastavnik Sonja Marjanović
