|
|
NAJVIŠE MI NEDOSTAJE
Zovem se Milan Janić. Imam 13 godina. Živim u Sremskim Karlovcima. Odbojku treniram od prvog razreda. Odbojka me čini srećnim. Odbojka mi bolno nedostaje. Od kako je uvedeno vandredno stanje odnosno zabrana sportskih aktivnosti, osećam se kao da me je neko od glave do stopala uvezao lepljivom trakom i stavio me u sobu na duže vreme. Preko puta moje kuće nalazi se Dvorska bašta, park sa sportskim terenima gde sam prvih par dana od kako je uvedeno vanredno stanje išao da vežbam. Nosio sam loptu, igrao se , trčao i nekako, bilo me je lakše. Onda su svi u mom okruženju počeli da paniče kako je to zabranjeno, da se to ne sme. Osećao sam se kao da ću tapkanjem lopte odati položaj neprijatelju. Svi savetuju odrasle šta da rade i kako da se ponašaju a niko ne savetuje nas decu. Uzeli su nam slobodu da trčimo, da se bavimo sportom a dali su nam RTS 3, E učionicu i Google |
učionicu i to od 9 ujutru do uveče dok sve ne završimo za taj dan. Škola se pojavljuje u svim mogućim oblicima i u svako doba dana.
Nisam se uplašio korona virusa. Ne plašim se nepoznatog. Plašim se da će potrajati i da ću i dalje morati da sedim u sobi.
Nedostaje mi moja baka koja je od pre neki dan +65 ( 27.02. je napunila 65). Baka mi nedostaje da se šetamo, napolju glupiramo jer kad mama i tata nemaju vremena , ona je uvek bila tu. I znam, biće ponovo, čim sve ovo prođe.
Moj prosečan dan se sastoji od spavanja, učenja i povremenog bega u Majnkraft gde su mi virtuelni drugari iz cele Srbije. Pričamo i šalimo se. Trenutno se jedino u Majnkraftu osećam kao dete jer tu niko od mene ne očekuje ozbiljnost .
Proleće je, vreme je lepo. Čudna je tišina preko dana. Sedim u sobi i ne čujem tapkanje loptom dok drugari prolaze ulicom .Čekam da čujem taj zvuk...Čekam da sve prođe a proći će. Znam da će mi prvi trening sa drugarima iz OK“Stražilovo“ doneti užasnu upalu mišića kojoj se verovali ili ne radujem jer to kad se desi znaću da je sve ovo gotovo i da se sve vaća u normalu.
Najviše mi nedostaje sloboda da budem dete.
Milan Janić VI3
O.Š. „23.OKTOBAR“
SREMSKI KARLOVCI
Milan Janić VI3
O.Š. „23.OKTOBAR“
SREMSKI KARLOVCI
Za konkurs sam saznao od nastavnice fizičkog, Dragane Gligorijević.
Fotografije su slikane u okviru 5 dana mada deluje kao da su dva različita godišnja doba.
Milan Janić <milan.janic2007@gmail.com>
Nisam se uplašio korona virusa. Ne plašim se nepoznatog. Plašim se da će potrajati i da ću i dalje morati da sedim u sobi.
Nedostaje mi moja baka koja je od pre neki dan +65 ( 27.02. je napunila 65). Baka mi nedostaje da se šetamo, napolju glupiramo jer kad mama i tata nemaju vremena , ona je uvek bila tu. I znam, biće ponovo, čim sve ovo prođe.
Moj prosečan dan se sastoji od spavanja, učenja i povremenog bega u Majnkraft gde su mi virtuelni drugari iz cele Srbije. Pričamo i šalimo se. Trenutno se jedino u Majnkraftu osećam kao dete jer tu niko od mene ne očekuje ozbiljnost .
Proleće je, vreme je lepo. Čudna je tišina preko dana. Sedim u sobi i ne čujem tapkanje loptom dok drugari prolaze ulicom .Čekam da čujem taj zvuk...Čekam da sve prođe a proći će. Znam da će mi prvi trening sa drugarima iz OK“Stražilovo“ doneti užasnu upalu mišića kojoj se verovali ili ne radujem jer to kad se desi znaću da je sve ovo gotovo i da se sve vaća u normalu.
Najviše mi nedostaje sloboda da budem dete.
Milan Janić VI3
O.Š. „23.OKTOBAR“
SREMSKI KARLOVCI
Milan Janić VI3
O.Š. „23.OKTOBAR“
SREMSKI KARLOVCI
Za konkurs sam saznao od nastavnice fizičkog, Dragane Gligorijević.
Fotografije su slikane u okviru 5 dana mada deluje kao da su dva različita godišnja doba.
Milan Janić <milan.janic2007@gmail.com>
