Maskirani 1.septembar

Ove godine niko nije mislio da će školska godina ovako početi. Neka čudna slika u mom školskom dvorištu.
 Svi moji drugari nose maske, teško je prepoznati neke od njih tako maskirane. U školskom dvorištu, na betonu, iscrtane linije koje nam govore  da baš tu treba da stojimo. Baš daleko kad želiš da pričaš sa nekim. Uputili su nas da tako držimo rastojanje zbog virusa. Deca su zbunjena, ali znamo da moramo da slušamo uputstva. Na ulazu u školu, čekaju nas bočice dezinfekcionih sredstava, a u holu škole i  na oglasnoj tabli puno obaveštenja, uputstava i slika o Kovidu. Najtužnije je videti učionice. Klupe daleko jedna od druge, mesta samo za jednog učenika u svakoj.  Kao u kasarni.  Svi moji drugari u odeljenju  drže rastojanje, kao pod komandom u vojsci, tihi su i mirni. Maske, tako lepe i šarene, različite,  a smetaju nam da razgovaramo. Teško se sporazumevamo, a nastavnike još teže čujemo kad drže čas. 

Ovaj maskirani septembar je doneo mnogo promena. Tužnih. Kažu svi ,, obavezujuće mere“. Mi, deca, baš i ne razumemo tu reč, ali svi slušamo nastavnike i roditelje i poštujemo sve što nam kažu. Tako smo voleli da provodimo vreme u školi i školskom dvorištu pre korone. Sada se radujemo kad se završi poslednji čas i stignemo kući. Radujemo se što ćemo skinuti maske i disati normalno. 
Voleo sam sve prve septembre. Svi moji drugari su jedva čekali da se okupimo u novoj školskoj godini. Maskirani septembar je doneo drugačije osećanje i borimo se svi, svakog dana, da nađemo način da taj osećaj promenimo.

Učenik: Mihajlo Grbić, 5.razred
OŠ ,, Strahinja Popović“ Dvorane
Nastavnik: Ivana Kričak