Novo normalno

           Volim kada u moju ulicu stigne čarobna, pozna jesen. Sa sobom nosi šarenilo boja, maglovita jutra, čestu kišu, neki posebni sjaj. Nebo kao da je tužno zbog teških oblaka koji ga pritiskaju. Povetarac se igra sa preostalim, požutelim lišćem. Prepliću se čarobni mirisi zimnice i voća.  I ove godine je tako. Ljudi skupljaju opalo lišće, žene pripremaju ajvar. Međutim, nešto je drugačije. Ulice nisu pune dece, kao do sada, iako nam vreme ide na ruku. Sve je nekako tiše, praznije. Korona nam je nametnula izolaciju, distancu, udaljenost. Nevidljiv, zasad neuništiv, virus nam je svima uterao strah u kosti. Suviše brzo nam se menja život. Ništa nije kao što smo naučili. Promenilili su se načini pozdravljanja, pravila ponašanja, obaveze u školama. Maska je postala neophodna u svim prilikama. Čini mi se da nas je korona podsetila da treba više da brinemo o svom i tuđem zdravlju, budemo društveno odgovorniji, prihvatimo život i svet, bez predrasuda i osuđivanja. Naučila nas je šta je nedostajanje, čežnja za poljupcem i zagrljajem, potreba za istinskim druženjem, dodirom. Nije naivno, nije lako, nije bezazleno. Opominje, svakoga dana, minuta, trenutka. Stvara bojazan, budi strah, ali podstiče na borbu, neodustajanje i odgovornost.

OŠ "Natalija Nana Nedeljković", Kragujevac
Đak reporter: Marijana Petković 8/2
Nastavnik srpskog jezika: Neda Cvejić