Majke rađaju junake
Molila se majka,za sina junaka
Da mu duša bude čista,
Da mu srce,kao biser blista,
Da bude snažan sav,da bude lav!
Molila se i molila,
Svako veče, i svakog dana
Da mu Bog podari mira,
Da divne snove sniva,
Da dignute glave hoda,
Da ne čini stvari sramne,
Da u srcu ljubav nosi,
Da nema nikakve mane.
Što je više rastao,molila se više,
I po mrazu,i po snegu,
I dok liju kiše.
Jednog divnog dana,
Napuni on osamnaestu godinu svoju
A majka mu u rukama nosi,
Crvenu kutijicu,i toplu proju.
Na astal drveni,kutiju mu spusti,
Da ga iznenadi,
I ode nasmejana,cveće da sadi,
A momak osta zbunjen,
I ne zna o čemu se radi.
U sebi se zamisli,
Da mu majka možda poklon ostavi,
Pa u ruke uze ga,
I nežno ga otvori
U kutiji ugleda , krstić mali
Zahvali se majci,
Pa ga oko vrata stavi
A na to mu mati zbori,
"Da mi dugo živiš,srećo moja draga,
U zdravlju ga nosi,
nek te čuva od vraga".
U tom trenutku čarobnom,
Senka tamna,na sve lepo pade,
Crna vrana nebom prolete,
I na njihov prozor stade.
U crnom trenu tom,
Još crnje sve posta,
Drug mu sav preznojen i zadihan,
Dođe na vrata,
I umornim glasom,tiho mu reče,
"Druže stari,vreme je rata"!
Sin se za boj polako i mirno sprema,
U njemu će da se junak danas rodi,
U njegovom srcu,straha nema,
Jer zna da za otadžbinu to radi.
Čvrsto majku zagrli,
I na bojno polje pođe,
A mati za njim,uplakana vodu prosu,
I reče: "Nek ti dobro dođe".....
Majka Boga moli,
srce joj se u paramparčad cepa,
Gorke suze joj niz bledo lice liju,
A oči njene krvare,
Mesto da se pored sina smiju.
Od tuge i jada,
majka na hladnu zemlju pada,
a njeno srce,osta bez nade,i stade,
te prozbori
zadnjim dahom toplim svojim:
"Bože dragi,čuvaj mog junaka,
nek mu duša sija,
kao zvezda na nebu svaka.
A na bojnom polju,
Anđeo momku tiho šapnu,
"U Raju te, dete, čeka tvoja mati,
Budi jak, nemoj tugovati,
Uskoro ćete se sresti"...
Momku mladom,suza niz lice pada,
No kad se seti majčinih reči,
Vrati mu se svaka nada.
Rat je krvavi počeo...
Junaci snažno obarače stisli,
Svima su istim,zaokupljene misli.
A u toj kobnoj noći,
Momka metak hladni, za srce ščepa,
Pa pade na zemlju, što se u krvi topi
K njemu vojnici, za pomoć dotrčaše,
Zavoje nose,ogrtače i platna meka,
"Ustaj, dete, da ti pomognu! " Zbori:
"Ne mogu braćo sada,majka me čeka"...
Jelena Milovanović VII2
OŠ "Dragiša Luković Španac" Kragujevac
Nastavnica: Bojana Tubić
Molila se majka,za sina junaka
Da mu duša bude čista,
Da mu srce,kao biser blista,
Da bude snažan sav,da bude lav!
Molila se i molila,
Svako veče, i svakog dana
Da mu Bog podari mira,
Da divne snove sniva,
Da dignute glave hoda,
Da ne čini stvari sramne,
Da u srcu ljubav nosi,
Da nema nikakve mane.
Što je više rastao,molila se više,
I po mrazu,i po snegu,
I dok liju kiše.
Jednog divnog dana,
Napuni on osamnaestu godinu svoju
A majka mu u rukama nosi,
Crvenu kutijicu,i toplu proju.
Na astal drveni,kutiju mu spusti,
Da ga iznenadi,
I ode nasmejana,cveće da sadi,
A momak osta zbunjen,
I ne zna o čemu se radi.
U sebi se zamisli,
Da mu majka možda poklon ostavi,
Pa u ruke uze ga,
I nežno ga otvori
U kutiji ugleda , krstić mali
Zahvali se majci,
Pa ga oko vrata stavi
A na to mu mati zbori,
"Da mi dugo živiš,srećo moja draga,
U zdravlju ga nosi,
nek te čuva od vraga".
U tom trenutku čarobnom,
Senka tamna,na sve lepo pade,
Crna vrana nebom prolete,
I na njihov prozor stade.
U crnom trenu tom,
Još crnje sve posta,
Drug mu sav preznojen i zadihan,
Dođe na vrata,
I umornim glasom,tiho mu reče,
"Druže stari,vreme je rata"!
Sin se za boj polako i mirno sprema,
U njemu će da se junak danas rodi,
U njegovom srcu,straha nema,
Jer zna da za otadžbinu to radi.
Čvrsto majku zagrli,
I na bojno polje pođe,
A mati za njim,uplakana vodu prosu,
I reče: "Nek ti dobro dođe".....
Majka Boga moli,
srce joj se u paramparčad cepa,
Gorke suze joj niz bledo lice liju,
A oči njene krvare,
Mesto da se pored sina smiju.
Od tuge i jada,
majka na hladnu zemlju pada,
a njeno srce,osta bez nade,i stade,
te prozbori
zadnjim dahom toplim svojim:
"Bože dragi,čuvaj mog junaka,
nek mu duša sija,
kao zvezda na nebu svaka.
A na bojnom polju,
Anđeo momku tiho šapnu,
"U Raju te, dete, čeka tvoja mati,
Budi jak, nemoj tugovati,
Uskoro ćete se sresti"...
Momku mladom,suza niz lice pada,
No kad se seti majčinih reči,
Vrati mu se svaka nada.
Rat je krvavi počeo...
Junaci snažno obarače stisli,
Svima su istim,zaokupljene misli.
A u toj kobnoj noći,
Momka metak hladni, za srce ščepa,
Pa pade na zemlju, što se u krvi topi
K njemu vojnici, za pomoć dotrčaše,
Zavoje nose,ogrtače i platna meka,
"Ustaj, dete, da ti pomognu! " Zbori:
"Ne mogu braćo sada,majka me čeka"...
Jelena Milovanović VII2
OŠ "Dragiša Luković Španac" Kragujevac
Nastavnica: Bojana Tubić
