Maskirani prvi septembar

      Obožavam letnji raspust, zato što je to pravo vreme za uživanje i druženje. Tada nema školskih knjiga, briga, zadataka, rokova…To je vreme za razne igre loptama, vožnju biciklama, kupanje u bazenu ili reci i ,naravno, za video igrice. Tada se neka drugarstva rađaju, neka pucaju i nestaju kao mehurići od sapunice.
            I ovaj letnji raspust je bio prelep, ali čini mi se da je mogao i duže da traje. Ali, sve što je lepo, kratko traje. I na moju veliku žalost, raspustu se bližio kraj. Počela je da me obuzima neka strepnja zbog neizvesnosti koja je preda mnom. Svi su pričali o koroni, o toj opakoj bolesti koja je ugasila mnoge živote.
         Svi su bili uznemireni i zabrinuti kako ćemo prvog septembra početi novu školsku godinu. Dugo se polemisalo o tome šta je najbolje za sve nas i došlo se do rešenja koje će nas zaštiti od ove opake bolesti. Jedna od obaveznih mera u borbi protiv korone je obavezno nošenje maske. 
          Tako smo se prvog septembra okupili u našem dvorištu. Ali, sve je bilo drugačije, neobično i prazno. Veseli žagor dece, gužva i srećna lica đaka, zamenila je neobična tišina i lica pod maskama.
            Male grupe ljudi i dece okupljali su se nakon prozivke nastavnika koji su davali uputstva za dalji rad. Svi su mi bili strani i nepoznati. Maske su sakrivale polovinu lica, menjale boju glasa, samo su oči,izražavale nesigurnost i zabrinutost. Tražio sam poznate i meni drage oči mojih drugova. I našao sam ih. To su oči koje su pune nade u bolje sutra, vesele i nasmejane.
           I počela je nova školska godina, novi razred i odeljenje, puno toga novog. Novo je što će maske postati deo naše svakodnevice, nešto što će nam omogućiti da se izborimo sa ovom opakom bolešću i nastavimo sa životom.
    
Luka Živković   V 2
OŠ „8. septembar“, Pirot
Predmetni nastavnik: Valentina Aleksić