Maskirani prvi septembar

Korona je.Sve je drugačije.Zbog ovog virusa je prvi septembar bio mnogo drugačiji nego pre. 
Osvanuo je prvi septembar i kao i uvek tada se kreće u školu.Pošto je sada ovakva situacija ne smeju da se mešaju učenici  viših i nižih razredi,a ja sam učenica višeg razreda tako da sam išla popodne.Jedva sam čekala da krenem.Kad smo došli imali smo maske i držali smo distancu.Dok školsko zvono nije zvonilo čekali smo ispred škole da nas čistačice puste unutra.Čekali smo ispred jer je kapija zatvorena da ne bi ulazili u grupama.Kada zvono zazvoni ulazimo unutra i na ulazu u školu nas čeka dežurna nastavnica koja nam prska na ruke sredstvo za dezinfekciju.Kada smo se družili na odmorima stalno smo nosili maske.Maske smo jedino mogli da skinemo kada sedimo u klupi,ali da niko nije pored nas.
Meni lično maske smetaju i guše me,ali to je jedini način da barem koliko toliko mogu da se družim sa svojim drugaricama i drugovima.Jedina zabavna stvar kod maski je to što postoje ne samo one obične plave i bele nego postoje i druge pamučne maske sa raznim šarama.Većina učenika zapravo i nosi te maske jer kad već moramo da ih nosimo lepše ove izgledaju nego one standardne.
Volela bih da ovaj virus što pre nestane.Da bih mogli opet mogli  slobodno da se družimo bez misli da li smo na dobroj distanci i da li nosimo maske.

Lana Nedeljković, 6.razred
Osnovna škola"Nedojša Jerković" Buđanovci 
Gordana Topolić