Kuda ide ovaj svet

Dan isti kao i svaki drugi. Sedim kod kuće, posmatram kako povetarac nosi lišće i razmišljam. Prisećam se zagrljaja sa najbljom drugaricom, ekskurzije iz prethodne godine, odlazaka u bioskop. Sećam se kako smo se do skoro sastajali na kraju ulice, skupa odlazili u školu, bili jedna ekipa.
Ove godine sve je drugačije. Virus je doneo neke nove norme ponašanja. Preporučuju se distanca, udaljenost, izbegavanje kontakata. Preporučuje se sve ono što nam treba. Ljudi se otuđuju, udaljavaju jedni od drugih. Svako se uvlači u svoju ljušturu. Strah me je, navići ćemo se, pa će nam sve preporučeno postati normalno. Sada je u redu, i dok god traje zaraza, ali ne na duže staze, ne zauvek. Jer, čovek, iako pojedinac, bolje funkcioniše u timu, zajednici, grupi, poput nesalomivog snopa pruća. 
Nadam se da će stručnjaci pronaći vakcinu, da će sva ova muka nestati izmnenada, bez traga i glasa, kao što se i pojavila. Do tada, izdržite, borite se, ne dajte se!


OŠ "Natalija Nana Nedeljković", Kragujevac
Đak reporter: Bojana Popović 8/4
Nastavnik srpskog jezika: Neda Cvejić