|
|
Kraj škole zbog epidemije
Kraj škole je, iako ne bi trebalo da bude. U svetu se pojavio virus KORONA i izazvao veliku pometnju. Stigao je i u našu skromnu, ali jaku Srbiju. U početku, kako su govorili, virus nije trebalo da bude tako opasan, ali je svakog dana broj zaraženih bio u porastu i bivao mnogo jači. Iz tog razloga ljudi su bili zabrinuti i uplašeni. Nadležni su imali veliku odgovornost, da obezbede sve sto je potrebno za svoju zemlju, da bi opstala u ovako opasnom virusu. Da bi zaštitili svoj narod dali su sve od sebe, da se ova epidemija što pre završi. |
Preduzeli su sve potrebne mere koje su morale da se preduzmu, što podrazumeva i obustavu rada svih škola, vrtića i tako dalje. Svako dete je poželelo da ne ide u školu, jer nije shvatilo ozbiljnost ove situacije.
Kada su škole prestale da rade, deca su počela da uče preko interneta i TV kanala. Koliko su društvene mreže opasne, toliko su u ovoj situaciji bile od velike koristi deci, a i odraslima.
Učenje na daljinu i nije baš tako lako, ali uz veliku podršku naših nastavnika mi uspevamo da savladamo novu metodu učenja. Po mom mišljenju, prednost ovakve vrste učenja je to što je ovo jedan veliki izazov za đake, ali i iskustvo koje nas uči da moramo da se prilagodimo situaciji ma kakva god bila. Takođe, mislim da prednost ove situacije je što imamo više vremena za sebe i svoju porodicu i mali odmor od svakodnevnih obaveza.
Međutim, sve prednosti imaju i svoje mane, a mane u ovoj situaciji su nedostatak druženja i posećivanje naših najstarijih jer su oni najukroženiji.
Mislila sam da nikada neću reći da mi nedpstaje škola, tabla i naše školske klupe i stolice, ali u životu se dešavaju nepredvidljive stvari a ovaj virus je jedna od njih.
Svi smo tužni zbog naše ugrožene planete zemlje, ali doćiće dan kada će nam biti bolje i kada ćemo moći snažno da zagrlimo sve koje drage i voljene osobe koje nismo mogli do tad. Biće sve kao i pre. Tada ćemo biti spremni za najveće izazove poput ovih, jer smo mnogo iz ovoga naučili, a to je, prvenstveno, da negujemo zdrav način života, da se zdravo hranimo, da se sportom bavimo, da ne treba da odustanemo i da sve može da se reši ako hoćemo i ako smo dovoljno uporni i psihički snažni.
Novinar: Anđelija Đurković, 6/1
Škola/Mesto: OŠ „Ivan Vušović“, Ražanj
Ilustracije i fotografije: Anđelijua Đurković, 6/1
Ime i prezime nastavnika koji vodi novinarsku sekciju: Aleksandra Vezmar Radosavljević
Kada su škole prestale da rade, deca su počela da uče preko interneta i TV kanala. Koliko su društvene mreže opasne, toliko su u ovoj situaciji bile od velike koristi deci, a i odraslima.
Učenje na daljinu i nije baš tako lako, ali uz veliku podršku naših nastavnika mi uspevamo da savladamo novu metodu učenja. Po mom mišljenju, prednost ovakve vrste učenja je to što je ovo jedan veliki izazov za đake, ali i iskustvo koje nas uči da moramo da se prilagodimo situaciji ma kakva god bila. Takođe, mislim da prednost ove situacije je što imamo više vremena za sebe i svoju porodicu i mali odmor od svakodnevnih obaveza.
Međutim, sve prednosti imaju i svoje mane, a mane u ovoj situaciji su nedostatak druženja i posećivanje naših najstarijih jer su oni najukroženiji.
Mislila sam da nikada neću reći da mi nedpstaje škola, tabla i naše školske klupe i stolice, ali u životu se dešavaju nepredvidljive stvari a ovaj virus je jedna od njih.
Svi smo tužni zbog naše ugrožene planete zemlje, ali doćiće dan kada će nam biti bolje i kada ćemo moći snažno da zagrlimo sve koje drage i voljene osobe koje nismo mogli do tad. Biće sve kao i pre. Tada ćemo biti spremni za najveće izazove poput ovih, jer smo mnogo iz ovoga naučili, a to je, prvenstveno, da negujemo zdrav način života, da se zdravo hranimo, da se sportom bavimo, da ne treba da odustanemo i da sve može da se reši ako hoćemo i ako smo dovoljno uporni i psihički snažni.
Novinar: Anđelija Đurković, 6/1
Škola/Mesto: OŠ „Ivan Vušović“, Ražanj
Ilustracije i fotografije: Anđelijua Đurković, 6/1
Ime i prezime nastavnika koji vodi novinarsku sekciju: Aleksandra Vezmar Radosavljević
