|
Korona iz ugla jedne osmakinje
Mart- nakon početka drugog polugodišta, nastavnici su krenuli da propituju, najavljuju kontrolne vežbe, pismene zadatke... Taman smo odradili pismeni iz srpskog jezika, već smo se spremali za matematiku, engleski, ruski... Svi nastavnici govorili su o probnom prijemnom, našim obavezama, a mi smo planirali ekskurziju, i to dvodnevnu, rođendane, proslavu mature. Razmišljali smo o haljinama, frizurama, noktima, kao da je prijemni ispit daleko... Odjednom, čujem na vestima da se nastava prekida i nastavlja onlajn, a to potvrđuje i razredna, slanjem poruka na viber. Zatečena sam, uplašena, nesigurna. |
Šaljem poruke drugaricama, sve smo u čudu- nekakva nova situacija zaokupirala nas je sve.
Na svakom kanalu isto- procene, uvođenje mera, pretpostavke, izveštaji, broj zaraženih, simptomi, saveti stručnjaka, postupci za temeljno pranje ruku, pravilno stavljanje i skidanje maski... Vanredno stanje podrazumeva drugačiji način života- izolaciju, zabranu kretanja, pridržavanje pravila. Deluje teško, mnogo, ali, kad se mora-mora se i nema druge. Bez pogovora ostajem kod kuće, kako bih spasla i sebe i ljude u svom okruženju, i kako bi svemu ovome što pre došao kraj.
Digitalne platforme za učenje nisu mi problem, ipak smo mi generacija rođena u novom, modernom vremenu, vremenu društvenih mreža. Ništa mi nije strano, ali je drugačije, ne nepristupačno, već hladno, bez kontakta sa odeljenjem i nastavnicima, prazno, neispunjeno. Nastavnici se trude, šalju kvizove, igrice, pitaju treba li nam pomoć, a nama treba razgovor uživo, kontakt očima, spontani smeh, trčanje na fizičkom, traženje nečijih crnih očiju, iskren pogled, topao dodir. Nikada nisam više želela odlazak u školu nego sad.
Na času srpskog smo, nakon nekoliko časova književnosti, govorili o obrađenim tekstovima, pričali o poukama. Tek sada shvatam reči nastavnice da moramo biti zahvalni za ono što imamo, i to nešto čuvati, kao najvrednije i najvažnije. Mi smo se samo žalili- nastavnici pitaju, najavljuju provere znanja, nemamo vremena ni za šta, svaki dan je isti, svi nešto traže, mi ništa ne stižemo. Nismo cenili to što smo imali- slobodu, zdravlje, jedni druge. Nikad nije kasno, to sam shvatila. Život ume da bude prevrtljiv, a na nama je da se prilagodimo i verujemo- u bolje vreme, bolje dane, nove šanse, istinske prilike.
Đak reporter: Simona Sredojević 8/3
OŠ "Natalija Nana Nedeljković", Kragujevac, Grošnica
Vođa novinarske sekcije: Neda Cvejić
Na svakom kanalu isto- procene, uvođenje mera, pretpostavke, izveštaji, broj zaraženih, simptomi, saveti stručnjaka, postupci za temeljno pranje ruku, pravilno stavljanje i skidanje maski... Vanredno stanje podrazumeva drugačiji način života- izolaciju, zabranu kretanja, pridržavanje pravila. Deluje teško, mnogo, ali, kad se mora-mora se i nema druge. Bez pogovora ostajem kod kuće, kako bih spasla i sebe i ljude u svom okruženju, i kako bi svemu ovome što pre došao kraj.
Digitalne platforme za učenje nisu mi problem, ipak smo mi generacija rođena u novom, modernom vremenu, vremenu društvenih mreža. Ništa mi nije strano, ali je drugačije, ne nepristupačno, već hladno, bez kontakta sa odeljenjem i nastavnicima, prazno, neispunjeno. Nastavnici se trude, šalju kvizove, igrice, pitaju treba li nam pomoć, a nama treba razgovor uživo, kontakt očima, spontani smeh, trčanje na fizičkom, traženje nečijih crnih očiju, iskren pogled, topao dodir. Nikada nisam više želela odlazak u školu nego sad.
Na času srpskog smo, nakon nekoliko časova književnosti, govorili o obrađenim tekstovima, pričali o poukama. Tek sada shvatam reči nastavnice da moramo biti zahvalni za ono što imamo, i to nešto čuvati, kao najvrednije i najvažnije. Mi smo se samo žalili- nastavnici pitaju, najavljuju provere znanja, nemamo vremena ni za šta, svaki dan je isti, svi nešto traže, mi ništa ne stižemo. Nismo cenili to što smo imali- slobodu, zdravlje, jedni druge. Nikad nije kasno, to sam shvatila. Život ume da bude prevrtljiv, a na nama je da se prilagodimo i verujemo- u bolje vreme, bolje dane, nove šanse, istinske prilike.
Đak reporter: Simona Sredojević 8/3
OŠ "Natalija Nana Nedeljković", Kragujevac, Grošnica
Vođa novinarske sekcije: Neda Cvejić
