|
KORONA HOROR
Tokom protekle godine, koju je obeležio virus korona, susreli smo se sa mnogim preprekama i izazovima. Svima nam je bilo teško da se prilagodimo novim promenama, takoreći, našoj novoj sadašnjosti. Nekima je ovaj period bio od značaja za( rad na sebi), a neki su taj period proveli u strepnji za svoje najbliže. Početkom pandemije nismo znali šta nas očekuje. Sve što se dešavalo oko nas, bilo nam je novo i nepoznato. Jedino što smo želeli je da sačuvamo kako svoje, tako i zdravlje ukućana. Međutim, to nije uvek bilo tako lako. Naši sagovornici su građani koji su preležali ovaj virus. Među njima je i nekoliko učenika naše škole. Prvi sagovornik nam je bio Pavle Živković, učenik četvrte godine, koji se nedavno zarazio. Evo i njegovog iskustva. 1. Kako ste se zarazili virusom korona? Virus sam dobio u odbojkaškom klubu. 2. Kada ste osetili prve simptome? Simptome sam osetio nakon pet dana, a to je upala grla i gubitak ukusa i mirisa. 3. Da li ste pozvali dom zdravlja kada ste posumnjali na koronu i, ako jeste, šta su vam rekli? Nisam ih zvao, nakon pojavljivanja mojih simptoma, ja sam ostao kod kuće nekoliko dana da vidim šta će se desiti. U međuvremenu su tata i brat osetili simptome, pa smo otišli zajedno tamo i u suštini rekli su nam da smo verovatno pozitivni i pre samog testiranja, a test je samo to potvrdio. |
4. Kako se sada osećaš?
Sada sam sasvim u redu, pre nekoliko dana mi je bilo gore. Kada je reč, uopšte o mom stanju, malo sam bio malaksao, ali sada je to prošlo.
Sledeća je Vera Živković, učenica treće godine. Pregrmela je jednu i po nedelju, pa evo i njenog iskustva.
1. Kako ste se zarazili virusom korona?
Zarazila sam se na treningu. Dobilo je nekoliko igračica koronu, ja sam nastavila da idem na treninge i onda sam se nakon nekoliko dana i ja razbolela.
2. Kada ste osetili prve simptome?
Pa jesam, u suštini. U utorak sam bila na treningu, u sredu uveče sam imala neki suvi kašalj, ali ništa ozbiljno, i onda sam u petak u 5 ujutru dobila temperaturu 37 sa 7.
3. Da li ste pozvali dom zdravlja kada ste posumnjali na koronu i, ako jeste, šta su vam rekli?
Nisam pozvala dom zdravlja nego sam odmah otišla tamo. Ja sam već bila u kontaktu sa zaraženima i drugarica je dan pre mene dobila koronu, a ja sam sa njom bila baš u kontaktu u utorak na treningu tako da je bilo apsolutno sigurno da imam koronu. Otišla sam u Dom zdravlja u petak i tamo su me pregledali i testirali.
4. Kako se sada osećaš?
Kada su u pitanju simptomi, u fizičkom smislu, nešto što se tiče korone, tipa temperature i tako dalje, to ništa nemam, ali sam psihički jako loše i jako mi teško padaju dve nedelje u karantinu. Nadam se da će da mi bude dosta bolje kad budem izašla iz karantina, ali za mene je korona apsolutno bila horor jer sam ja jako druželjubiva osoba i volim da sam okružena ljudima. Za mene je da sedim dve nedelje u kući bez kontakta sa bilo kim bilo jako bolno i teško.
Naš sledeći sagovornik je Miloš Matejić. On pohađa osmi razred osnovne škole i ima dijabetes. Svoju borbu sa virusom korana je proveo u bolnici. Evo i njegovog iskustva.
1. Da li znaš gde si se zarazio?
Pošto nisam išao u školu, u njoj nisam mogao da se zarazim, ali su moji roditelji išli do gradske opštine da srede papire za novu terapiju lekova koji su mi potrebni. Tih dana je bila eksplozija virusa u toj upravi i mislim da su oni tamo pokupili virus i preneli ga meni i ostalim ukućanima.
2. Kakvi su bili prvi simptomi?
Prvo je nastupilo grebanje u grlu, zatim suvi kašalj i na kraju blaga temperatura.
3. Da li si odmah bio testiran i kakvi su bili rezultati testiranja?
Da, odmah sam išao na testiranje, prvi test je pokazao da sam negativan na prisustvo virusa.
4. Da li si dobio neku terapiju?
U vidu nekih jačih lekova, ne. Jedino što mi je doktorka dala lek za iskašljavanje.
5. Pošto su simptomi i dalje postojali, a stanje se nije popravljalo, kako ste dalje postupali?
Tri dana posle prvog odlaska lekaru, otišli smo ponovo da izvadim krv i proverim krvnu sliku, bilo mi je lošije nego prethodnih dana, ali uverenje da nemam koronu davalo mi je negativno testiranje od pre nekoliko dana. Kada su rezultati krvi stigli, na osnovu kliničke slike i rezultata pokazalo se da sam zaražen.
6. Da li te je to saznanje uplašilo zbog tvoje bolesti?
Ne mogu da kažem da mi je bilo svejedno, ali se nisam toliko uplašio, više straha od toga je imala moja mama.
7. Kako se situacija dalje odvijala?
Doktorka mi nije dala ništa od dodatne terapije. Rekla je samo da nastavim sa lekom za iskašljavanje, da uzimam vitamine zbog imuniteta i da se inhaliram fiziološkim rastvorom zbog pročišćavanja disajnih puteva.
8. Da li je to sve pomoglo?
Nije mnogo. Prva četiri dana sam se osećao bolje, ali se temperatura vratila i to mnogo viša nego što je bila. Malaksao sam, bolele su me kosti i mišići, prsti na rukama su poplaveli. Modri prsti su dali znak da nešto zaista nije u redu. Videvši to, mama se strašno prepala i uspaničila.
9. Zbog tvog tako lošeg stanja i njene panike, šta ste preduzeli?
Odlučili smo da odmah pohitamo u dom zdravlja. Na putu mi se javljaju jake mučnine. Kada smo stigli, odmah su me prebacili u bolnicu. Dosta sam dehidrirao, pa su odmah priključili infuziju.
10. Zbog korone organizam je bio u takvom stanju, a kako je reagovala tvoja bolest na sve to?
Šećer je bio veoma visok, uglavno je dosta visok kada sam bolestan, čak i kada sam prehlađen. Tada ga snizimo davanjem jedne jedinice insulina ili uz pomoć brzodelujućeg insulina, ali ovoga puta nije bilo rešenja. Visok šećer dovodi do velike nervoze, možete pretpostaviti kako sam reagovao, velika nervoza, a telo iscrpljeno...
11. Kako se dalje odvijala situacija u bolnici?
Bilo mi je užasno loše. Nisam mogao da govorim, pijem i jedem. Došlo je do toga da nisu znali šta dalje, najveći problem je predstavljala moja bolest, zbog koje nisu smeli da mi daju sve potrebne lekove. Zato sam se teško oporavljao. Bilo je priče da ću, ako lekovi koje smem da koristim ne deluju, morati da pređem u Beograd u ,,Tiršovu“. Na svu moju sreću lekovi su počeli da deluju i do toga nije došlo.
12. Koliko dana si proveo u bolnici i da li je bilo još bolesne dece?
Proveo sam šest dana koji su za mene bili veliki kao šest meseci. Na svu sreću nije bilo mnoge dece, samo ja i još jedan dečak.
13. Da li su ostale neke posledice od bolesti?
Veće posledice, ne. Samo sam se jako brzo umarao i nisam imao snage za neki fizički rad, čak ni da šetam.
14. Kako se sada osećaš?
Sada, posle nekoliko meseci, osećam sa mnogo bolje, ali moram da se čuvam i vodim računa o svom zdravlju, ne samo zbog sebe nego zbog svih u mom okruženju.
Sledeći sagovornik nam je Mirjana Nikolić, jedan od roditelja naša dva gimnazijalca, pa evo i njenog iskustva sa kovidom.
1. Kako ste se zarazili virusom korona?
Radim takav posao da sam vrlo često u kontaktu sa ljudima, tako da je bilo izvesno da ću da se zarazim pre ili kasnije.
2. Kada ste osetili prve znake ovog virusa?
Dva - tri dana mi je bilo loše. Osećala sam malaksalost. Pravdala sam to umorom, iscrpljenošću od posla do trenutka povišene temperature. Pozvala sam dom zdravlja u nadi da ću biti testirana.
3. Šta se desilo kada ste pozvali dom zdravlja?
Oni su mi rekli da testova trenutno nema, da slušam svoje telo i, ako mi bude gore, da im se ponovo obratim.
4. Kako ste se posle toga osećali? Da li vam je bilo gore?
Bilo mi je isto do posle tri dana kada sam izgubila čulo mirisa i ukusa. Tada sam ponovo pozvala dom zdravlja i oni su mi rekli da idem da se testiram.
5. Šta je bilo kada su vam stigli rezultati?
Testiranje nije bilo dobro urađeno, pa sam posle nedelju dana morala ponovo da se testiram.
6. Kakvi su vam bili rezultati posle ponovnog testiranja?
Posle tri dana čekanja i neizvesnosti i dvadeset dana u izolaciji bilo je izvesno da će rezultati biti negativni.
7. Posle koliko dana su vam se vratili miris i ukus?
Posle petnaest dana od prestanka...
8. Kako ste se osećali posle svega?
Jako umorno i iscrpljeno. Trebalo mi je snage da napravim više od pet koraka. Osećala sam bol u grudima.
9. Kako vam sada to izgleda posle svega?
Iako sam negirala postojanje virusa, shvatila sam da ipak treba da se čuva od istog. Treba poštovati ono što lekari pričaju i pridržavati se mera.
Nažalost, i posle više od godinu dana nismo uspeli da pobedimo koronu. Većina se ne pridržava mera, ne nos maske, ne drži distancu... Mali je odaziv na vakcinaciju, sa pravom ili ne, i bez obzira na sve, činjenica je jedna – virus postoji.
Milica Đikanović I-1
Marija Đokić I-1
Jelisaveta Damnjanović I-1
Jovana Lukić II-1
Silvestra Denić I-1
Srednja škola ,,Miloje Vasić“ Veliko Gradište
Miodrag Todorović prof. Fizičkog vaspitanja i sporta
Sada sam sasvim u redu, pre nekoliko dana mi je bilo gore. Kada je reč, uopšte o mom stanju, malo sam bio malaksao, ali sada je to prošlo.
Sledeća je Vera Živković, učenica treće godine. Pregrmela je jednu i po nedelju, pa evo i njenog iskustva.
1. Kako ste se zarazili virusom korona?
Zarazila sam se na treningu. Dobilo je nekoliko igračica koronu, ja sam nastavila da idem na treninge i onda sam se nakon nekoliko dana i ja razbolela.
2. Kada ste osetili prve simptome?
Pa jesam, u suštini. U utorak sam bila na treningu, u sredu uveče sam imala neki suvi kašalj, ali ništa ozbiljno, i onda sam u petak u 5 ujutru dobila temperaturu 37 sa 7.
3. Da li ste pozvali dom zdravlja kada ste posumnjali na koronu i, ako jeste, šta su vam rekli?
Nisam pozvala dom zdravlja nego sam odmah otišla tamo. Ja sam već bila u kontaktu sa zaraženima i drugarica je dan pre mene dobila koronu, a ja sam sa njom bila baš u kontaktu u utorak na treningu tako da je bilo apsolutno sigurno da imam koronu. Otišla sam u Dom zdravlja u petak i tamo su me pregledali i testirali.
4. Kako se sada osećaš?
Kada su u pitanju simptomi, u fizičkom smislu, nešto što se tiče korone, tipa temperature i tako dalje, to ništa nemam, ali sam psihički jako loše i jako mi teško padaju dve nedelje u karantinu. Nadam se da će da mi bude dosta bolje kad budem izašla iz karantina, ali za mene je korona apsolutno bila horor jer sam ja jako druželjubiva osoba i volim da sam okružena ljudima. Za mene je da sedim dve nedelje u kući bez kontakta sa bilo kim bilo jako bolno i teško.
Naš sledeći sagovornik je Miloš Matejić. On pohađa osmi razred osnovne škole i ima dijabetes. Svoju borbu sa virusom korana je proveo u bolnici. Evo i njegovog iskustva.
1. Da li znaš gde si se zarazio?
Pošto nisam išao u školu, u njoj nisam mogao da se zarazim, ali su moji roditelji išli do gradske opštine da srede papire za novu terapiju lekova koji su mi potrebni. Tih dana je bila eksplozija virusa u toj upravi i mislim da su oni tamo pokupili virus i preneli ga meni i ostalim ukućanima.
2. Kakvi su bili prvi simptomi?
Prvo je nastupilo grebanje u grlu, zatim suvi kašalj i na kraju blaga temperatura.
3. Da li si odmah bio testiran i kakvi su bili rezultati testiranja?
Da, odmah sam išao na testiranje, prvi test je pokazao da sam negativan na prisustvo virusa.
4. Da li si dobio neku terapiju?
U vidu nekih jačih lekova, ne. Jedino što mi je doktorka dala lek za iskašljavanje.
5. Pošto su simptomi i dalje postojali, a stanje se nije popravljalo, kako ste dalje postupali?
Tri dana posle prvog odlaska lekaru, otišli smo ponovo da izvadim krv i proverim krvnu sliku, bilo mi je lošije nego prethodnih dana, ali uverenje da nemam koronu davalo mi je negativno testiranje od pre nekoliko dana. Kada su rezultati krvi stigli, na osnovu kliničke slike i rezultata pokazalo se da sam zaražen.
6. Da li te je to saznanje uplašilo zbog tvoje bolesti?
Ne mogu da kažem da mi je bilo svejedno, ali se nisam toliko uplašio, više straha od toga je imala moja mama.
7. Kako se situacija dalje odvijala?
Doktorka mi nije dala ništa od dodatne terapije. Rekla je samo da nastavim sa lekom za iskašljavanje, da uzimam vitamine zbog imuniteta i da se inhaliram fiziološkim rastvorom zbog pročišćavanja disajnih puteva.
8. Da li je to sve pomoglo?
Nije mnogo. Prva četiri dana sam se osećao bolje, ali se temperatura vratila i to mnogo viša nego što je bila. Malaksao sam, bolele su me kosti i mišići, prsti na rukama su poplaveli. Modri prsti su dali znak da nešto zaista nije u redu. Videvši to, mama se strašno prepala i uspaničila.
9. Zbog tvog tako lošeg stanja i njene panike, šta ste preduzeli?
Odlučili smo da odmah pohitamo u dom zdravlja. Na putu mi se javljaju jake mučnine. Kada smo stigli, odmah su me prebacili u bolnicu. Dosta sam dehidrirao, pa su odmah priključili infuziju.
10. Zbog korone organizam je bio u takvom stanju, a kako je reagovala tvoja bolest na sve to?
Šećer je bio veoma visok, uglavno je dosta visok kada sam bolestan, čak i kada sam prehlađen. Tada ga snizimo davanjem jedne jedinice insulina ili uz pomoć brzodelujućeg insulina, ali ovoga puta nije bilo rešenja. Visok šećer dovodi do velike nervoze, možete pretpostaviti kako sam reagovao, velika nervoza, a telo iscrpljeno...
11. Kako se dalje odvijala situacija u bolnici?
Bilo mi je užasno loše. Nisam mogao da govorim, pijem i jedem. Došlo je do toga da nisu znali šta dalje, najveći problem je predstavljala moja bolest, zbog koje nisu smeli da mi daju sve potrebne lekove. Zato sam se teško oporavljao. Bilo je priče da ću, ako lekovi koje smem da koristim ne deluju, morati da pređem u Beograd u ,,Tiršovu“. Na svu moju sreću lekovi su počeli da deluju i do toga nije došlo.
12. Koliko dana si proveo u bolnici i da li je bilo još bolesne dece?
Proveo sam šest dana koji su za mene bili veliki kao šest meseci. Na svu sreću nije bilo mnoge dece, samo ja i još jedan dečak.
13. Da li su ostale neke posledice od bolesti?
Veće posledice, ne. Samo sam se jako brzo umarao i nisam imao snage za neki fizički rad, čak ni da šetam.
14. Kako se sada osećaš?
Sada, posle nekoliko meseci, osećam sa mnogo bolje, ali moram da se čuvam i vodim računa o svom zdravlju, ne samo zbog sebe nego zbog svih u mom okruženju.
Sledeći sagovornik nam je Mirjana Nikolić, jedan od roditelja naša dva gimnazijalca, pa evo i njenog iskustva sa kovidom.
1. Kako ste se zarazili virusom korona?
Radim takav posao da sam vrlo često u kontaktu sa ljudima, tako da je bilo izvesno da ću da se zarazim pre ili kasnije.
2. Kada ste osetili prve znake ovog virusa?
Dva - tri dana mi je bilo loše. Osećala sam malaksalost. Pravdala sam to umorom, iscrpljenošću od posla do trenutka povišene temperature. Pozvala sam dom zdravlja u nadi da ću biti testirana.
3. Šta se desilo kada ste pozvali dom zdravlja?
Oni su mi rekli da testova trenutno nema, da slušam svoje telo i, ako mi bude gore, da im se ponovo obratim.
4. Kako ste se posle toga osećali? Da li vam je bilo gore?
Bilo mi je isto do posle tri dana kada sam izgubila čulo mirisa i ukusa. Tada sam ponovo pozvala dom zdravlja i oni su mi rekli da idem da se testiram.
5. Šta je bilo kada su vam stigli rezultati?
Testiranje nije bilo dobro urađeno, pa sam posle nedelju dana morala ponovo da se testiram.
6. Kakvi su vam bili rezultati posle ponovnog testiranja?
Posle tri dana čekanja i neizvesnosti i dvadeset dana u izolaciji bilo je izvesno da će rezultati biti negativni.
7. Posle koliko dana su vam se vratili miris i ukus?
Posle petnaest dana od prestanka...
8. Kako ste se osećali posle svega?
Jako umorno i iscrpljeno. Trebalo mi je snage da napravim više od pet koraka. Osećala sam bol u grudima.
9. Kako vam sada to izgleda posle svega?
Iako sam negirala postojanje virusa, shvatila sam da ipak treba da se čuva od istog. Treba poštovati ono što lekari pričaju i pridržavati se mera.
Nažalost, i posle više od godinu dana nismo uspeli da pobedimo koronu. Većina se ne pridržava mera, ne nos maske, ne drži distancu... Mali je odaziv na vakcinaciju, sa pravom ili ne, i bez obzira na sve, činjenica je jedna – virus postoji.
Milica Đikanović I-1
Marija Đokić I-1
Jelisaveta Damnjanović I-1
Jovana Lukić II-1
Silvestra Denić I-1
Srednja škola ,,Miloje Vasić“ Veliko Gradište
Miodrag Todorović prof. Fizičkog vaspitanja i sporta
