Kako zamišljam naš susret nakon deset godina

Uskoro završavamo osnovnu školu, a potom će svako otići svojim putem. Verovatno ćemo se viđati, kada budemo imali vremena, ali sledeće veliko okupljanje biće tek za deset godina.
Taj naš susret biće svakako čudan, jer ćemo se mnogo promeniti, postaćemo ozbiljniji i zreliji, i u potpunosti izgrađene i ostvarene ličnosti. Neko će tada studirati, neko će biti doktor i pomagati ljudima, neko će raditi kao policajac, a neko će imati i svoju porodicu.
Taj dan, kada se budemo sreli, biće nezaboravan, i svako će pričati šta je sve postigao u životu, kako mu je na poslu, ili kakve ocene ima na fakultetu, koliko zarađuje i čime se ponosi. 

Sigurno ćemo se sećati i osnovne škole, šta smo sve radili, pričali i čemu se nadali. Bićemo deset godina stariji i sigurno nećemo imati iste stavove i razmišljanja, kao sada.
Nekome je sigurno drago što se rastajemo, ali to će se promeniti. Verujem da će svakome nedostajati osnovna škola i bezbrižno detinjstvo.
Vrujem da će taj naš susret mnogo toga promeniti, ali i da će biti prekratak za sve naše teme i priče.
Već sada znam da će taj susret svima puno značiti i da ćemo uvek pamtiti susret generacije. Nadam se i da ćemo ostati u kontaktu.
​
Sofija Branković 8-5
OŠ „Heroj Ivan Muker“ Baničina, Smederevska Palanka
Marija Ristivojević, profesor srpskog jezika