JUNACI NAŠEG DOBA
Kada biste ljude pitali koje je sada doba, mogli biste očekivali toliko odgovara da bi vas zabolela glava! Većina bi rekla da je ovo doba korone. Za neke je ovo doba tehnologije. Nekome je ovo doba uništenja planete Bolje da odmah stanem da ne bi i mene zabolela glava!
Bavićemo se onim što je rekla većina – korona virusom. Kao što svi već znate u jeku je pandemija korone virusa, virusa koji nemilosrdno odnosi živote, bilo mladih ili starih. Naravno, sve se to može izbeći poštovanjem propisanih mera zaštite. U slučaju da ih ne poštujemo, to može jako skupo da nas košta. Dosta je ljudi izgubilo bitku protiv ovog nevidljivog neprijatelja, ali je važna vest da ju je veći broj ljudi dobio.
Naravno, niko ne može sam da pobedi smrtonosni virus. On je nepobediv i jedini njemu dostojni protivnici su medicinski radnici, na čelu sa lekarima. Oni su, još dok se virus nije ovoliko proširio, bili svesni da će borba protiv njega biti veoma naporna i da će morati da budu oprezni i istrajni. Znali su da se u svakom trenutku mogu zaraziti, ali kako su još u studentskim danima pristupili tom saznanju, dokazuju da svoj poziv zaista vole. Ljubav prema medicini ujedno je i ljubav prema ljudima. Gde je ljubav glavna, nema mesta ni za umor ni za strah. Kao i u svakom poslu postoje radnici koji imaju duži i kraći radni staž. Ako je kod nekog i zavladao strah, stariji radnici su tu da obodre i pomognu mlađim kolegama. Pored toga što je njima teško, veoma teško je ljudima koje je zahvatio virus. Medicinski radnici im pomažu i olakšavaju boravak u bolnici. Posao lekara je zaista težak. U svakom trenutku moraju biti spremni da brzo reaguju, moraju biti svesni situacije kako ne bi došlo do grešaka. Greške su nedopustive jer mogu koštati života. Ponekad dvadeset četiri sata provedu u bolnici pružajući pomoć zaraženim ljudima „ne razmišljajući“ o onima koje su ostavili kod kuće!
U jednoj „slobodnoj“ sekundi, naslonivši se na zid i duboko udahnuvši, zatvorenih očiju, medicinski radnici vide svoje porodice, svoju decu kojoj takođe treba pažnja. Čak i kada su kod kućekao i kada su na radnom mestu, grlr i ljube u mislima. Iako im to teško pada, tako im pokazuju koliko ih vole. Postoje i oni medicinski radnici koji se, nažalost, zaraze pa zamene uloge. Tada oni postaju pacijenti.
U ovom dobu „nikle“ su i kovid bolnice gde se medicinski radnici prepoznaju pročitavši ime na zaštitnim odelima koja ih čuvaju od zaraze. Iako nama običnim ljudima deluje „strašno“ to kako se oni znoje u tim odelima i ostaju bez vazduha, ne razmišljajući o sebi, razmišljaju samo kako da pomognu drugima. Njihova srca su tada ispunjena jer pomažu ljudima i opravdavaju ulogu za koju su se školovali.
Korona virus je ujedno biološki rat. Borba sa nevidljivim neprijateljem nije nimalo laka. Ne vidiš ga, a treba da ga savladaš, da ga pobediš.
Ono što niste znali jeste da svi mi možemo da budemo heroji baš poput medicinskih radnika, samo na drugačiji način. Oni brinu o ljudima, a mi treba da brinemo o našoj planeti, a ne da je stalno zagađujemo. Neka istraživanja pokazuju da se priroda obnovila otkako smo u karantinu. Zato ne dozvolimo da naša planeta pati. Brinimo o njoj, ponašajmo se prema njoj kao naši heroji prema nama. Budimo i mi heroji našeg doba.
Mia Jovanović 5-3
Osnovna škola „Heroj Ivan Muker”, Smederevska Palanka
Kada biste ljude pitali koje je sada doba, mogli biste očekivali toliko odgovara da bi vas zabolela glava! Većina bi rekla da je ovo doba korone. Za neke je ovo doba tehnologije. Nekome je ovo doba uništenja planete Bolje da odmah stanem da ne bi i mene zabolela glava!
Bavićemo se onim što je rekla većina – korona virusom. Kao što svi već znate u jeku je pandemija korone virusa, virusa koji nemilosrdno odnosi živote, bilo mladih ili starih. Naravno, sve se to može izbeći poštovanjem propisanih mera zaštite. U slučaju da ih ne poštujemo, to može jako skupo da nas košta. Dosta je ljudi izgubilo bitku protiv ovog nevidljivog neprijatelja, ali je važna vest da ju je veći broj ljudi dobio.
Naravno, niko ne može sam da pobedi smrtonosni virus. On je nepobediv i jedini njemu dostojni protivnici su medicinski radnici, na čelu sa lekarima. Oni su, još dok se virus nije ovoliko proširio, bili svesni da će borba protiv njega biti veoma naporna i da će morati da budu oprezni i istrajni. Znali su da se u svakom trenutku mogu zaraziti, ali kako su još u studentskim danima pristupili tom saznanju, dokazuju da svoj poziv zaista vole. Ljubav prema medicini ujedno je i ljubav prema ljudima. Gde je ljubav glavna, nema mesta ni za umor ni za strah. Kao i u svakom poslu postoje radnici koji imaju duži i kraći radni staž. Ako je kod nekog i zavladao strah, stariji radnici su tu da obodre i pomognu mlađim kolegama. Pored toga što je njima teško, veoma teško je ljudima koje je zahvatio virus. Medicinski radnici im pomažu i olakšavaju boravak u bolnici. Posao lekara je zaista težak. U svakom trenutku moraju biti spremni da brzo reaguju, moraju biti svesni situacije kako ne bi došlo do grešaka. Greške su nedopustive jer mogu koštati života. Ponekad dvadeset četiri sata provedu u bolnici pružajući pomoć zaraženim ljudima „ne razmišljajući“ o onima koje su ostavili kod kuće!
U jednoj „slobodnoj“ sekundi, naslonivši se na zid i duboko udahnuvši, zatvorenih očiju, medicinski radnici vide svoje porodice, svoju decu kojoj takođe treba pažnja. Čak i kada su kod kućekao i kada su na radnom mestu, grlr i ljube u mislima. Iako im to teško pada, tako im pokazuju koliko ih vole. Postoje i oni medicinski radnici koji se, nažalost, zaraze pa zamene uloge. Tada oni postaju pacijenti.
U ovom dobu „nikle“ su i kovid bolnice gde se medicinski radnici prepoznaju pročitavši ime na zaštitnim odelima koja ih čuvaju od zaraze. Iako nama običnim ljudima deluje „strašno“ to kako se oni znoje u tim odelima i ostaju bez vazduha, ne razmišljajući o sebi, razmišljaju samo kako da pomognu drugima. Njihova srca su tada ispunjena jer pomažu ljudima i opravdavaju ulogu za koju su se školovali.
Korona virus je ujedno biološki rat. Borba sa nevidljivim neprijateljem nije nimalo laka. Ne vidiš ga, a treba da ga savladaš, da ga pobediš.
Ono što niste znali jeste da svi mi možemo da budemo heroji baš poput medicinskih radnika, samo na drugačiji način. Oni brinu o ljudima, a mi treba da brinemo o našoj planeti, a ne da je stalno zagađujemo. Neka istraživanja pokazuju da se priroda obnovila otkako smo u karantinu. Zato ne dozvolimo da naša planeta pati. Brinimo o njoj, ponašajmo se prema njoj kao naši heroji prema nama. Budimo i mi heroji našeg doba.
Mia Jovanović 5-3
Osnovna škola „Heroj Ivan Muker”, Smederevska Palanka
