Jesenja slika u mom kraju

Kada u moju ulicu dođe jesen, svaki njen deo izgleda kao šarena pesnička slika. Početkom jeseni priroda se menja i postaje drugačija. Svi iz svojih toplih domova uz vatru koja pucketa gledamo kako se nemirni vetar viori i igra. Listovi svakoga dana prave sve veći šareni tepih na vlažnoj zemlji i zapisuju svoju šarenu priču. 
Mališani  uživaju u jesenjim igrarijama, i poslednjim sunčanim danima, jer nisu verovali da priroda može biti tako bajkovita. Koračam po lišću i osećam kako šuškanje stvara jesenju pesmu. Osećam sveži vazduh i dišem punim plućima.  Posmatram ulicu i čujem vrisku dece, glasove baka koje šetaju svoje unuke u raznobojnim džemperima i kišnim kabanicama, vidim u dvorištima domaćice koje vredno spremaju zimnicu. 
Brinem pomalo za nezaštićene životinje, jer će biti sve manje sunca i toplih dana. Nadam se da će sve one kao i uvek znati da se snađu i prezime. Čujem pevanje ptice i odmah se oraspoložim. Kiša polako rominja, kvasi mi kosu i obraze. Ipak sam vesela, jer znam da uskoro dolazi zima koju deca mnogo vole i koja donosi nove čari. 

Učenica: Anastasija Novaković 8. razred
OŠ „Heroj Ivan Muker“ Smederevska Palanka,
​područna škola u Baničini
Nastavnik: Aleksandra Petković