Ja sam Srbin i građanin Srbije

Ja sam veoma ponasan što sam građanin jedne male evropske  zemlje, Srbije. Možda je po teritoriji mala ali  istorijski i te kako  mogu da nam pozavide  i najveće države.
Veoma sam ponosan  što moja država nikada nije prva započela  niti jedan rat, nije izvela ni jedan napad ni na jednu državu, ni na jednu naciju. Kroz istoriju vidimo da smo se branili i pomagali našim prijateljima.Imali smo dosta grešaka, što smo bili samokritični pa smo nazivali ljude herojima  tek pošto  umru ili ih proteramo.
U današnje vreme mi se borimo protiv nevidljivog neprijatelja. Moja porodica i ja kao građani ove zemlje, branimo državu tako što ne izlazimo napolje. Ovaj neprijatelj je došao da nas podseti na druge vrednosti osim novca, slave i materijalnih stvari. Došao je da u nama probudi humanost i empatiju prema drugim ljudima. Pokazao nam je virus da sve može da stane u trenutku,  i Amerika, i Rusija, i Kina i svaka druga svetska ili regionalna sila, svuda se stvari svode na jedno, pobediti epidemiju i preživeti.
Ja sam ponosan što sam Srbin jer moji preci su preživeli svašta: crnu smrt, dva ustanka, dva balkanska, dva svetska rata, razne pandemije, NATO agresiju. U karantinu su naši roditelji već živeli, bila nam je Jugoslavija izolovana tokom poslednje decenije XX veka. U prvoj deceniji XX veka izboreno je slobodno kretanje naših građana u svim drugim državama sveta, granice su bile otvorene i mamile da obiđemo brojne gradove, muzeje, zemlje i upoznamo razne kulture, religije i običaje. Sad na kraju druge decenije XXI veka ceo svet je u izolaciji, i globalnom merom da svi maske, rukavice i dezinfekciona sredstva nosimo kad izlazimo. 
Sve loše smo prošli i preživeli skupa,  jer smo naučili da se držimo zajedno, da čuvamo ovu našu prirodu, ova naša polja, ove naše šume, našu Srbiju.Uz pomoć naših prijatelja, uz pomoć dobrih ljudi koji nisu sujetni i koji dele ono malo što imaju mi ćemo pobediti. Ovo nam je opomena da pazimo kako se ponašamo prema prirodi, jer kad se ona na nas naljuti dolaze nam pandemije, požari, suše, poplave i tu nema spasa. Nikog više ne zanima rat zbog materijalne dobiti, svi žele samo zdravlje. Bez zdravih građana jedne države nema ni ekonomije, ni poljoprivrede…sve materijalno gubi smisao. Svaka država brine o svakom pojedincu, o svakom građaninu. Ja sam Srbin iz jedne male Evropske države i veoma se ponosim time. Želim svim stanovnicima ove naše male planete Zemlje da što pre pobede ovu pošast. 
ŽIVELA SRBIJA!

                                                                                                                   Učenik: Viktor Spariosu VII2
OŠ “Sveti Georgije”Uzdin
Mentor Branislav Tođer, nastavnik istorije