Imamo (ne)znanje

  Od početka pandemije životi su nam se u potpunosti promenili . Unela je u naš život nemir , strah i školsko (ne)znanje . Sve je počelo u drugom polugodištu šestog razreda .
   Od uvođenja vanredne situacije škola nam se svela na onlajn praćenje nastave . Svi smo bili nespremni, puni straha zbog postojeće situacije. Kada smo sledeće školske godine krenuli, nastava je bila kombinovana. Išli smo u školu svaki drugi dan, a u međuvremenu pratili onlajn nastavu. Maske su sve ovo vreme bile obavezne kao i podeljeno odeljenje u dve grupe. Tokom prošle školske godine se nismo proslavili. Puno je ostalo nerazjašnjenog gradiva, koje smo samo preneli u narednu godinu. Časovi su nam skraćeni na trideset minuta, što, smatram, da nije dovoljno. Nastavnici su prebukirani, u nemogućnosti  da svima posvete dovoljno vremena, jer vremena nemamo. Velike ,, rupe " u znanju se vide i osećaju. Trudim se da što više učim, zapamtim ono što mi nastavnici predaju  i da redovno obavljam svoje zadatke. Jedna od šteta, osim (ne)znanja koje je pandemija načinila, nemogućnost je i druženja sa vršnjacima. 
   Koliko će (ne)znanje biti, vreme će pokazati. Svakako smo mnogo uskraćeni i to ne možemo promeniti, ali se možemo adaptirati na novonastalu situaciju i uložiti maksimalni trud da što pre i što više naučimo propušteno.
      
Maja Rajnić 7-4
OŠ „Vuk Karadžić“ Kladovo
Nastavnik: Jelena Savićević