​Heroji 2021. godine

Kao da je vreme stalo pre godinu dana… Nikada duža godina, nikada teža…
Svi pamtimo taj 6. mart 2020. godine kada je virus korona stigao u našu zemlju. Zabrane kretanja i policijski čas niko ne zaboravlja. Neki su prestali da veruju, mnogi su se navikli, ali ima i onih koji su i dalje uplašeni kao prvog dana. Svi se čuvaju i bore kako znaju i umeju, ali ipak moji heroji za 2020. i 2021. godinu su medicinski radnici. Heroji u belim mantilima koji se svakodnevno bore sa ovim nevidljivim virusom. Hrabro brane sve one koje mogu i leče one koji nisu imali sreće. Od kada traje pandemija izazvana virusom korona, medicinski radnici su se doslovno stavili na raspolaganje svojim građanima, iako je bilo posebno teško i odgovorno raditi ovaj posao.

 Provode po osam i više sati u skafanderima, bez kapi vode i odlaska u toalet. Stojički se drže i bore i gledaju svu patnju koju zaraženi ljudi proživljavaju. Svakoga dana oko njih su samo strah i smrt. Odvojeni od svojih porodica i najmilijih rade svoj posao časno i pošteno. Kada nas je prošle godine zadesila ova nemila situacija, sa roditeljima sam svako veče u 20 časova na otvorenom prozoru aplaudirala svom snagom u znak podrške svim medicinskim radnicima. I sada mi je žao što ne znam na koji način svi mi možemo da im zahvalimo i pružimo podršku za sve ono što čine za nas. 
Tokom cele prošle godine i sada mogli smo da vidimo sve ono najstrašnije što može da se desi ljudskom rodu. Pojavili su se ljudi koji, uprkos velikim opasnostima, čine dobro drugome ne misleći ni na šta, već daju srce i dušu, sve ono što imaju i nemaju. To nam svima vraća nadu da još postoje ljudi, da nismo svi jedni drugima vukovi, da smo spremni kao narod da se žrtvujemo za drugoga. Moji heroji u belim mantilima… Hvala im na tom osećanju!

Autor: Maša Markov, 8. razred
OŠ “Petar Petrović Njegoš” Zrenjanin
Nastavnica: Dragana Tabački