|
|
Svi đački trikovi tokom onlajn nastave
Zajedno sa dolaskom virusa korona došle su i nezamislive promene u načinu života — ličnog, poslovnog i, naravno, školskog. Kao i svaka iznenadna promena, i ona je izvukla najkreativniju stranu svake osobe — kako se snaći i izvući maksimum iz novonastalih okolnosti. To je dovelo do novog načina odlaska u školu, onlajn načina, koji podrazumeva upotrebu savremene tehnologije, poput aplikacija Zum, Gugl učionice i Gugl mit. Đačka domišljatost nije odmarala, već je radila ruku pod ruku sa iskorišćavanjem i izbegavanjem neprijatnih situacija. Kada je u martu iznenada proglašena vanredna situacija, profesori su, za razliku od učenika, bili nespremni — kako sada ocenjivati decu preko ekrana, odnosno, kako biti siguran u sopstveni sud ocenjivanja? |
Kroz razgovor sa našim vršnjacima, došli smo do najznanimljivijih trikova za nadmudrivanje profesora, najsmešnijih anegdota, a imali smo priliku i da potvrdimo mane digitalnog stila učenja, a čak ponekad i da sami budemo ti koji će biti izuzeci kao potvrda da pravila u onlajn nastavi ne postoje.
Deca u eri nastave na daljinu možda neće usvojiti dovoljnu količinu teorijskog znanja, ali će zasigurno više ceniti svoju slobodu. Pa tako, prošlog proleća, shvatio sam koliko sam zapravo slobodan. Imam apsolutno pravo da svoje vreme organizujem kako želim tokom čitavog dana. Ukoliko mi se ne sluša neki dosadan i, po mom ličnom mišljenju, nepotreban predmet, potrebno je samo da se prijavim da sam na času, kako bi profesor evidentirao moje prisustvo, a zanimljive knjige, muzika, trista trideset četvrta epizoda serije, usisivač, krpe, šerpe, meso i povrće željno čekaju moj čas biologije. Nastava na daljinu me motiviše da pročitam sedamnaest novih knjiga, da izučim tajne ljudskog uma, da poboljšam svoju fizičku kondiciju i, naravno, svoje kulinarske veštine. Uz to, shvatam i da mogu da imam zdravije navike spavanja, nije mi obavezno ustajanje iz kreveta u šest ujutru, a predavanje iz matemtike za vreme prvog časa zvuči bolje od svake Lakovićeve uspavanke. Još ako umesto muzike preko slušalica slušam čas na kom profesorka nemačkog ispituje moju najbolju drugaricu, dobro mi dođe da testiram svoje znanje šapućući joj tačne odgovore. Osim suvoparnog znanja jezika, brusim svoje zakržljale vijuge kombinatorikom i brzinom šaputanja i snalaženja da u što većoj meri pomognem drugarici. A kako u korak sa mladošću idu i brzina i nove ideje, tako smo uvek jedan korak ispred profesora, bili oni deset ili četrdeset godina stariji od nas.
Kako nas je još učiteljica učila, lenjir uvek treba imati kraj sebe. Selotejp je neophodan kao toalet papir, pa kamera nikad neće snimiti naše nenašminkano sanjivo lice, ali i pogled ka telefonu ili gomili odštampanih papira sa odgovorima iz istorije i ustava, kad je te dve alatke pokriju. Primetno je i vidno interesovanje za književnost, odjednom svi čitamo lektiru i svi smo razumeli sve o Hamletu. Povremeno se čini da smo se toliko vratili u doba Hamleta, da mikrofon i kamera gotovo nikada ne rade, onda kada je to potrebno. Sobe su postale gostionice naših prijetelja, koji su posebno dobrodošli za vreme usmenih i pismenih provera znanja, mada svi znamo, sa malo godina ide i malo iskustva, pa se, gotovo uvek, neki šum čuje u pozadini, jer nismo ni svesni koliko osoba oko nas ima psa ili mačku za kućnog ljubimca.
Nakon mnogobrojnih iskustava, uz povlačenje aktuelnog virusa, koji je svima, osim sebi, postao naporan i dosadan, shvatićemo još jednu važnu stvar. Da je upravo ovo najbolja prilika za povratak onih starih kvaliteta, koji su postojali još pre dve, tri generacije — timski duh, nesebičnost i potreba da pomognemo drugima. Ono što ovaj period zaista jeste potvrdio, to je da svaka loša strana ima svoju dobru — ponekad se samo treba dobro zagledati.
Dunje Mićunović i Arse Petkovski za decembarski Plamenko.
Savremena gimnazija Beograd
Nastavnica: Marina Kuzmanović
Deca u eri nastave na daljinu možda neće usvojiti dovoljnu količinu teorijskog znanja, ali će zasigurno više ceniti svoju slobodu. Pa tako, prošlog proleća, shvatio sam koliko sam zapravo slobodan. Imam apsolutno pravo da svoje vreme organizujem kako želim tokom čitavog dana. Ukoliko mi se ne sluša neki dosadan i, po mom ličnom mišljenju, nepotreban predmet, potrebno je samo da se prijavim da sam na času, kako bi profesor evidentirao moje prisustvo, a zanimljive knjige, muzika, trista trideset četvrta epizoda serije, usisivač, krpe, šerpe, meso i povrće željno čekaju moj čas biologije. Nastava na daljinu me motiviše da pročitam sedamnaest novih knjiga, da izučim tajne ljudskog uma, da poboljšam svoju fizičku kondiciju i, naravno, svoje kulinarske veštine. Uz to, shvatam i da mogu da imam zdravije navike spavanja, nije mi obavezno ustajanje iz kreveta u šest ujutru, a predavanje iz matemtike za vreme prvog časa zvuči bolje od svake Lakovićeve uspavanke. Još ako umesto muzike preko slušalica slušam čas na kom profesorka nemačkog ispituje moju najbolju drugaricu, dobro mi dođe da testiram svoje znanje šapućući joj tačne odgovore. Osim suvoparnog znanja jezika, brusim svoje zakržljale vijuge kombinatorikom i brzinom šaputanja i snalaženja da u što većoj meri pomognem drugarici. A kako u korak sa mladošću idu i brzina i nove ideje, tako smo uvek jedan korak ispred profesora, bili oni deset ili četrdeset godina stariji od nas.
Kako nas je još učiteljica učila, lenjir uvek treba imati kraj sebe. Selotejp je neophodan kao toalet papir, pa kamera nikad neće snimiti naše nenašminkano sanjivo lice, ali i pogled ka telefonu ili gomili odštampanih papira sa odgovorima iz istorije i ustava, kad je te dve alatke pokriju. Primetno je i vidno interesovanje za književnost, odjednom svi čitamo lektiru i svi smo razumeli sve o Hamletu. Povremeno se čini da smo se toliko vratili u doba Hamleta, da mikrofon i kamera gotovo nikada ne rade, onda kada je to potrebno. Sobe su postale gostionice naših prijetelja, koji su posebno dobrodošli za vreme usmenih i pismenih provera znanja, mada svi znamo, sa malo godina ide i malo iskustva, pa se, gotovo uvek, neki šum čuje u pozadini, jer nismo ni svesni koliko osoba oko nas ima psa ili mačku za kućnog ljubimca.
Nakon mnogobrojnih iskustava, uz povlačenje aktuelnog virusa, koji je svima, osim sebi, postao naporan i dosadan, shvatićemo još jednu važnu stvar. Da je upravo ovo najbolja prilika za povratak onih starih kvaliteta, koji su postojali još pre dve, tri generacije — timski duh, nesebičnost i potreba da pomognemo drugima. Ono što ovaj period zaista jeste potvrdio, to je da svaka loša strana ima svoju dobru — ponekad se samo treba dobro zagledati.
Dunje Mićunović i Arse Petkovski za decembarski Plamenko.
Savremena gimnazija Beograd
Nastavnica: Marina Kuzmanović
