Baničina, 7.12.2020. godine
Draga 2021. godino,
Dan za danom prolazi polako i tako smo došli do poslednjeg meseca u ovoj godini, decembra. Nova godina već kuca na vrata. U ponoć ćemo svi otvoriti vrata i dočekati, nadam se bolju godinu.
Kako ćemo ispratiti ovu 2020. godinu i dočekati sledeću godinu, veliko je pitanje i veliki događaj. I sve se to pitamo zbog trenutne naše situacije i Kovida-19. Ljudi se raduju Novoj 2020. godini, nadaju se da će se sve okrenuti u našim životima, kao kalendar na zidu. Većina stanovnika naše zemlje ima slične želje, pre svega misli na bolje zdravstveno stanje i mir u zemlji, ali i na poboljšanje ekonomskih prilika.
Previše se u mom okruženju oseća napetost i strah. Prestajemo polako a se družimo, a time i udaljavamo jedni od druge, a to nije naš srpski običaj. Zamislite, baku i deku viđam samo preko video poziva! Bojim se za njihovo zdravlje. Navikli smo da je veselo, da se čuje muzika svuda, da slavimo slavu i da se tri puta poljubimo u obraz! Osećaj je tužan, a ulice su prazne, a srpsko srce drhti da zapeva, zagrli najbližeg i zaigra tradicionalno kolo, kao pre 2020. godine. Zabranili su nam i na časovima muzičke kulture da pevamo!
Uzdamo se u bolju 2021. godinu i mi đaci, pa da idemo u školu, da ne učimo preko nekakvih sajtova. Da vidimo svoje deke koji će nam uživo pričati priče, i bake koje će nam spremati omiljene kolače. Miris taj nisam osetila mesecima! Volela bih i da naši roditelji slobodno rade i druže se sa kolegama sa posla, da ne izbegavaju okupljanja i druženja. Teta Maru, maminu koleginicu, nisam videla od leta, a sa njenom ćerkom se nisam družila od septembra. Dopisujemo se preko društvenih mreža, ali meni nedostaje njen zagrljaj i naš zajednički smeh. I da nam doktori budu samo u mantilima, a ne u skafanderima, kao kosmonauti, pa još više plaše decu. Volela bih i njih da viđam samo u ordinaciji, a ne stalno na tv-u.
Želim da živimo u 2021. godini kao dostojanstveni ljudi 21. veka. To je jedina prava želja, draga Nova godino! Naučili smo da cenimo i zdravlje i prijatelje, i zvono na vratima i strogi pogled nastavnice na času.
Pozdravljam te puno,
Tvoja Anastasija.
Anastasija Novaković 7/5
OŠ „Heroj Ivan Muker“
Baničina, Smederevska Palanka
Nastavnik: Marija Ristivojević
Draga 2021. godino,
Dan za danom prolazi polako i tako smo došli do poslednjeg meseca u ovoj godini, decembra. Nova godina već kuca na vrata. U ponoć ćemo svi otvoriti vrata i dočekati, nadam se bolju godinu.
Kako ćemo ispratiti ovu 2020. godinu i dočekati sledeću godinu, veliko je pitanje i veliki događaj. I sve se to pitamo zbog trenutne naše situacije i Kovida-19. Ljudi se raduju Novoj 2020. godini, nadaju se da će se sve okrenuti u našim životima, kao kalendar na zidu. Većina stanovnika naše zemlje ima slične želje, pre svega misli na bolje zdravstveno stanje i mir u zemlji, ali i na poboljšanje ekonomskih prilika.
Previše se u mom okruženju oseća napetost i strah. Prestajemo polako a se družimo, a time i udaljavamo jedni od druge, a to nije naš srpski običaj. Zamislite, baku i deku viđam samo preko video poziva! Bojim se za njihovo zdravlje. Navikli smo da je veselo, da se čuje muzika svuda, da slavimo slavu i da se tri puta poljubimo u obraz! Osećaj je tužan, a ulice su prazne, a srpsko srce drhti da zapeva, zagrli najbližeg i zaigra tradicionalno kolo, kao pre 2020. godine. Zabranili su nam i na časovima muzičke kulture da pevamo!
Uzdamo se u bolju 2021. godinu i mi đaci, pa da idemo u školu, da ne učimo preko nekakvih sajtova. Da vidimo svoje deke koji će nam uživo pričati priče, i bake koje će nam spremati omiljene kolače. Miris taj nisam osetila mesecima! Volela bih i da naši roditelji slobodno rade i druže se sa kolegama sa posla, da ne izbegavaju okupljanja i druženja. Teta Maru, maminu koleginicu, nisam videla od leta, a sa njenom ćerkom se nisam družila od septembra. Dopisujemo se preko društvenih mreža, ali meni nedostaje njen zagrljaj i naš zajednički smeh. I da nam doktori budu samo u mantilima, a ne u skafanderima, kao kosmonauti, pa još više plaše decu. Volela bih i njih da viđam samo u ordinaciji, a ne stalno na tv-u.
Želim da živimo u 2021. godini kao dostojanstveni ljudi 21. veka. To je jedina prava želja, draga Nova godino! Naučili smo da cenimo i zdravlje i prijatelje, i zvono na vratima i strogi pogled nastavnice na času.
Pozdravljam te puno,
Tvoja Anastasija.
Anastasija Novaković 7/5
OŠ „Heroj Ivan Muker“
Baničina, Smederevska Palanka
Nastavnik: Marija Ristivojević
