|
DIVNIN DNEVNIK 2
(KORONA U ŠKOLI) 1. septembar KRENULI SMO U ŠKOLU!!! Da mi je neko prošle godine rekao da ću se ovoliko radovati povratku školskoj klupi, verovatno bih ga mrko pogledala i rekla da se to nikada neće desiti (verovatno i ne bi da nije bilo vanrednog stanja). Međutim, desilo se. |
Nije da ja ne volim školu- volim je, zbog drugara, ali ako bi učenje moglo bar nekad da se izostavi. Dolazim u školu, nikog ne prepoznajem, svi nose maske, nema više grupica u školskom dvorištu, sada su svi sami ili u parovima, to nije ono što sam navikla da vidim... Pokušavam da nađem Milicu, najbolju drugaricu. Iako više nismo u istom odeljenju, nadale smo se da ćemo biti istim danima u školi, ali škola nas je razdvojila. Pa, ko će sad da pamti ono što ja zaboravim i da me podseća na test iz engleskog? Pomalo razočarana ulazim u školu...
2. septembar
Danas gledam časove na TV-u. Ne gledam više za prvi i drugi razred, jer ni za sedmi ne mogu da se probudim. Najgore je to što ne znam koji domaći da radim, onaj koji su nastavnici zadali u školi, onaj na Google učionici ili onaj preko TV-a? Mama kaže da će sve to proći i da ćemo se vratiti u normalu. A šta ako nam ovo postane „novo“ normalno? Šta ako se opet budemo vratili na online časove? Mama će opet morati da posipa svoje šljokice po meni? Neću da budem pesimistična. Sutra je novi dan, upoznajem nastavnika hemije i novog nastavnika fizike....
3. septembar
Svečano obećavam da knjige iz fizike više neću koristiti kao rekete, sada mi je fizika omiljeni predmet. Mama se krsti, kaže da će sliku nastavnika da urami i okači na zid, a da ćemo njegov rođendan slaviti umesto slave. Ja se slažem sa njom, stvarno je dobar, ali postoji jedan problem. Sa čim ću sad da igram stoni tenis? Znam samo da to neće biti ni knjiga iz hemije. Moram da razmislim.... Odluka neće biti laka, ali nečim se moram igrati, ne bi bilo zabavno da, jednostavno, odem i kupim rekete.
7. septembar
Molim? Šta si rekao? Da li možete da ponovite? Ovo su rečenice koje u poslednje vreme veoma često čujem, a i izgovaram. Ne zato što imam problem sa ušima, nego zato što ne čujem od maske. Nisam neko ko misli da nas maske mogu sigurno zaštiti od korone. Možda nam mogu pomoći u borbi protiv dima od cigareta ili neprijatnih mirisa, recimo, lošeg zadaha, ali protiv korončića (sada već džangrizave baba korone koja nikako da nas ostavi na miru)- paaaa, ne baš. Ipak, poštujem mere i nosim masku. U školi je veoma smešno kada nastavnici pričaju. Često čujemo neke čudne reči koje uopšte nemaju veze sa temom. Recimo: nova crtica-nova krtica, pa se razmišljaš kakve veze ima pad Bastilje i početak Francuske revolucije sa krticama ili „Dok je šetala šumom, uživajući u cvrkutu ptica, nešto se začulo značka“. Kakva značka? Aha, tačka! I tako po ceo dan. Jednom sam mislila da mi je nastavnica matematike rekla „Volim te“, a ona mi rekla „Molim te, obriši tablu“.
15. septembar
Fizičko ne radimo, bar ne onako kako smo do sada. Grupni sportovi nisu dozvoljeni, pa sada samo radimo vežbe i trčimo. Nije baš zabavno, ali barem ću povratiti kondiciju koju sam izgubila tokom vanrednog stanja. Da se razumemo, nije ona bila sjajna ni pre njega, ali je barem postojala. Rešila sam da ću da počnem da vežbam. Od prvog, naravno, pa ne mogu tako odjednom kao prošli put (dobro, ni prošli put nisam vežbala, pa šta).
1. oktobar
Opet časovi sa TV-a, opet jedan dan bez škole, opet sve isto. Taman kad smo pobedili koronu i kad smo mislili da će sve biti kao pre, ona se vratila. Izgleda da je njoj lepo da živi sa nama (ne baš sa nama, više u nama). Pomalo počinje da umara ova situacija. Nedostaje mi da vidim osmehe drugarica, drugova, nastavnika. Nedostaju mi zagrljaji dragih ljudi. Nedostaje mi naša stara škola, gužva na hodniku, trčkaranje iz učionice u učionicu. Prošle godine smo u ovo vreme pravili planove za ekskurziju...
2. oktobar
Najvažnija vest- DOBILA SAM 5 IZ LIKOVNOG!!! Ako ovo čuje moj nastavnik, zatvoriće bolovanje odmah. Jer, kad mačke nema, miševi kolo vode. Spremali smo se za Dečiji festival. Nastavnica Neda je napisala sjajan tekst, a mi smo se radovali izlasku na scenu. Nažalost, odložen je. Počinjem da verujem da je korona virus taj koji napada isključivo kulturna dešavanja, a naročito mu smeta škola. E, pa, korono, pozdravljam te uz reči Matije Bećkovića „ĆERAĆEMO SE JOŠ“!!!
OŠ "Natalija Nana Nedeljković", Kragujevac
Đak reporter: Divna Mladenović 7/2
Nastavnik srpskog jezika: Neda Cvejić
2. septembar
Danas gledam časove na TV-u. Ne gledam više za prvi i drugi razred, jer ni za sedmi ne mogu da se probudim. Najgore je to što ne znam koji domaći da radim, onaj koji su nastavnici zadali u školi, onaj na Google učionici ili onaj preko TV-a? Mama kaže da će sve to proći i da ćemo se vratiti u normalu. A šta ako nam ovo postane „novo“ normalno? Šta ako se opet budemo vratili na online časove? Mama će opet morati da posipa svoje šljokice po meni? Neću da budem pesimistična. Sutra je novi dan, upoznajem nastavnika hemije i novog nastavnika fizike....
3. septembar
Svečano obećavam da knjige iz fizike više neću koristiti kao rekete, sada mi je fizika omiljeni predmet. Mama se krsti, kaže da će sliku nastavnika da urami i okači na zid, a da ćemo njegov rođendan slaviti umesto slave. Ja se slažem sa njom, stvarno je dobar, ali postoji jedan problem. Sa čim ću sad da igram stoni tenis? Znam samo da to neće biti ni knjiga iz hemije. Moram da razmislim.... Odluka neće biti laka, ali nečim se moram igrati, ne bi bilo zabavno da, jednostavno, odem i kupim rekete.
7. septembar
Molim? Šta si rekao? Da li možete da ponovite? Ovo su rečenice koje u poslednje vreme veoma često čujem, a i izgovaram. Ne zato što imam problem sa ušima, nego zato što ne čujem od maske. Nisam neko ko misli da nas maske mogu sigurno zaštiti od korone. Možda nam mogu pomoći u borbi protiv dima od cigareta ili neprijatnih mirisa, recimo, lošeg zadaha, ali protiv korončića (sada već džangrizave baba korone koja nikako da nas ostavi na miru)- paaaa, ne baš. Ipak, poštujem mere i nosim masku. U školi je veoma smešno kada nastavnici pričaju. Često čujemo neke čudne reči koje uopšte nemaju veze sa temom. Recimo: nova crtica-nova krtica, pa se razmišljaš kakve veze ima pad Bastilje i početak Francuske revolucije sa krticama ili „Dok je šetala šumom, uživajući u cvrkutu ptica, nešto se začulo značka“. Kakva značka? Aha, tačka! I tako po ceo dan. Jednom sam mislila da mi je nastavnica matematike rekla „Volim te“, a ona mi rekla „Molim te, obriši tablu“.
15. septembar
Fizičko ne radimo, bar ne onako kako smo do sada. Grupni sportovi nisu dozvoljeni, pa sada samo radimo vežbe i trčimo. Nije baš zabavno, ali barem ću povratiti kondiciju koju sam izgubila tokom vanrednog stanja. Da se razumemo, nije ona bila sjajna ni pre njega, ali je barem postojala. Rešila sam da ću da počnem da vežbam. Od prvog, naravno, pa ne mogu tako odjednom kao prošli put (dobro, ni prošli put nisam vežbala, pa šta).
1. oktobar
Opet časovi sa TV-a, opet jedan dan bez škole, opet sve isto. Taman kad smo pobedili koronu i kad smo mislili da će sve biti kao pre, ona se vratila. Izgleda da je njoj lepo da živi sa nama (ne baš sa nama, više u nama). Pomalo počinje da umara ova situacija. Nedostaje mi da vidim osmehe drugarica, drugova, nastavnika. Nedostaju mi zagrljaji dragih ljudi. Nedostaje mi naša stara škola, gužva na hodniku, trčkaranje iz učionice u učionicu. Prošle godine smo u ovo vreme pravili planove za ekskurziju...
2. oktobar
Najvažnija vest- DOBILA SAM 5 IZ LIKOVNOG!!! Ako ovo čuje moj nastavnik, zatvoriće bolovanje odmah. Jer, kad mačke nema, miševi kolo vode. Spremali smo se za Dečiji festival. Nastavnica Neda je napisala sjajan tekst, a mi smo se radovali izlasku na scenu. Nažalost, odložen je. Počinjem da verujem da je korona virus taj koji napada isključivo kulturna dešavanja, a naročito mu smeta škola. E, pa, korono, pozdravljam te uz reči Matije Bećkovića „ĆERAĆEMO SE JOŠ“!!!
OŠ "Natalija Nana Nedeljković", Kragujevac
Đak reporter: Divna Mladenović 7/2
Nastavnik srpskog jezika: Neda Cvejić
