Divnin dnevnik
(Korona, opet)


12. mart 2021.
Od ponedeljka pohađamo onlajn nastavu, opet. Sve ovo me podseća na prošlu godinu, ,,Ovakvo stanje trajaće veoma krako, brzo se sve vraća u normalu". Pa to kratko postade dva meseca, a normalno se nije vratilo, mada sad nisam sigurna šta je to ,,normalno“. Plašim se da se ni ove godine neću vratiti u školsku klupu. Kako je - tako je, barem sam izbegla test iz matematike.

15. mart 2021.
Nema više folklora, divno, još samo odbojku da zatvore, pa da nemam više nijednu aktivnost. Svi se žale kako se deca danas ne kreću dovoljno, kako se ne odvajaju od telefona, pa kako da radimo suprotno? Zatvaraju nam škole i sale za treninge, knjigu nam je zamenio telefon, pa umesto da trčimo za loptom i čitamo knjige, mi sedimo i slušamo onlajn časove.... Da sve bude još gore, časovi nam počinju u osam sati. E pa, baš lepo, od osam sati za računarom barem će optičari izvući neku korist......

16. mart 2021.
Diplomirali smo prepisivanje. Za razliku od prošle godine kad smo jedva sklapali kraj sa krajem, i kad nam je dan prolazio u rešavanju domaćih zadataka, sada sve stižemo. Tačno se zna ko koji domaći radi. Svi Vukovci, svima sve tačno, nema veze što niko ništa ne zna....

19. mart 2021.
Konačno kraj jedne veoma duge nedelje. I sledeće će  biti ovako, nema popuštanja mera. Odbojku nisu ukinuli, čak sledeće nedelje imam utakmicu. Samo mi nije jasno kako na utakmici nema korone, a u školi ima. Ali nema veze, važno je da ću ja izaći iz kuće.....

23. mart 2021.
Dani su isti, osećam se kao da sam u nekom začaranom krugu. Od dosade sam počela da čistim kuću i spremala sam mafine. Mama i baka nisu mogle da veruju. Ni ja sebe nisam mogla da prepoznam. Ne znam da li sam porasla ili je to samo od dosade.....

27. mart 2021.
Našla sam tekst koji je trebalo da spremamo za dramski festival „Iskrica“ i tek danas sam shvatila koliko mi, zapravo, nedostaju nastupi, druženja, putovanja... Mislim da je nama, deci, najteže- uskraćeno nam je sve što volimo, oduzet nam je deo detinjstva.....

Za kraj, ali ne manje važno!
Ovo je poslednji deo mog dnevnika u kome govorim o ovoj strašnoj temi, koroni. Mamine šljokice ne sjaje kao pre, a i golubovi su se umorili... Nadam se i želim da sledeći put pišem o vedrim stvarima!


​
Đak reporter: Divna Mladenović 7/2
Nastavnik srpskog jezika: Neda Cvejić
OŠ "Natalija Nana Nedeljković", Grošnica, Kragujevac