DEDA MRAZ SE PRVI PUT SREĆE SA KORONOM
Počela je zima. Priroda je zaspala. Iščekujemo sneg. Kada zaveje, moje brdo podseća me na krofnu na koju stavim previše šećera pa se ona uopšte ne vidi.
U vzduhu se oseća praznični duh. Deca licima zalepljenim za prozorsko staklo, gledaju u nebo, ne bi videli svog decembarskog miljenika kako jezdi saonicama. Taj deka, koga zovu Mraz, živi na Severnom polu. Tamo postoji fabrika igračaka u kojoj njegovi pomoćnici patuljci rade. Te igračke. Te igračke poklanja deci koja su tokom godine bila dobra.
Ove godine je sve drugačije. Ove godine kod nas postoji Korona virus, za koji Deda Mraz ne zna. Hmmm... ne zna? Deda Mraz sve zna, ali kako će se zaštiti? Naravno i deca koja su mu pisala pisma razmišljala su o tome, pa su ga upozorila. Moja šestogodišnja sestra mi je pričala, a ja sam zapisala njeno pismo i upozoronje Deda Mrazu:
Dragi Deda Mraze,
Ovde kod nas došla je neka Koroona, od koje se stariji plaše. Stalno ona nešto preti i taman kada malo popusti, eto nje opet. Mama i tata mi govore da ove godine nećeš doći jer i tebi preti ta gospođa Korona, a ja im ne verujem. Znam da na Severnom polu živiš samo ti sa tvojim irvasima i patuljcima i da nikada niko nije bio kod tebe da ti je dovede, a ona sama ne dolazi. Svake godine sam te čekala pored jelke, ali ove neću. Neću zato što ipak Korona može i tebi da naudi jer, kažu, ona napada sve, a stariji ljudi od 65 godina su najrizičnija grupa. Da bi svoj deci uspeo da bezbedno doneseš poklone, predlažem ti da poklone samo ubaciš u odžak. Ja se neću ljutiti ako ga pronađem u kaminu.
Ne zaboravi da hoću onog konjića sa roze haljinicom, a ne sa žutom.
MILA, 6 godina
Mia Jovanović, 5-3
OŠ „Heroj Ivan Muker”, Smederevska Palanka
Počela je zima. Priroda je zaspala. Iščekujemo sneg. Kada zaveje, moje brdo podseća me na krofnu na koju stavim previše šećera pa se ona uopšte ne vidi.
U vzduhu se oseća praznični duh. Deca licima zalepljenim za prozorsko staklo, gledaju u nebo, ne bi videli svog decembarskog miljenika kako jezdi saonicama. Taj deka, koga zovu Mraz, živi na Severnom polu. Tamo postoji fabrika igračaka u kojoj njegovi pomoćnici patuljci rade. Te igračke. Te igračke poklanja deci koja su tokom godine bila dobra.
Ove godine je sve drugačije. Ove godine kod nas postoji Korona virus, za koji Deda Mraz ne zna. Hmmm... ne zna? Deda Mraz sve zna, ali kako će se zaštiti? Naravno i deca koja su mu pisala pisma razmišljala su o tome, pa su ga upozorila. Moja šestogodišnja sestra mi je pričala, a ja sam zapisala njeno pismo i upozoronje Deda Mrazu:
Dragi Deda Mraze,
Ovde kod nas došla je neka Koroona, od koje se stariji plaše. Stalno ona nešto preti i taman kada malo popusti, eto nje opet. Mama i tata mi govore da ove godine nećeš doći jer i tebi preti ta gospođa Korona, a ja im ne verujem. Znam da na Severnom polu živiš samo ti sa tvojim irvasima i patuljcima i da nikada niko nije bio kod tebe da ti je dovede, a ona sama ne dolazi. Svake godine sam te čekala pored jelke, ali ove neću. Neću zato što ipak Korona može i tebi da naudi jer, kažu, ona napada sve, a stariji ljudi od 65 godina su najrizičnija grupa. Da bi svoj deci uspeo da bezbedno doneseš poklone, predlažem ti da poklone samo ubaciš u odžak. Ja se neću ljutiti ako ga pronađem u kaminu.
Ne zaboravi da hoću onog konjića sa roze haljinicom, a ne sa žutom.
MILA, 6 godina
Mia Jovanović, 5-3
OŠ „Heroj Ivan Muker”, Smederevska Palanka
