Bićemo pametniji

Od kako je ova pošast pogodila svet, nije izostavila ni našu zemlju. Situacija koja se događa oko nas, u mnogo čemu izmenila je našu svakodnevnicu, pa ste u prilici da ako izađete na ulicu, vidite dosta ljudi koji nose maske i rukavice, ali takođe možete videti i mnoge koji se ne pridržavaju svih tih preporuka. Usled toga što su nam uskraćene svakodnevne aktivnosti, sigurno je da smo dobili dosta slobodnog vremena za razmišljanje. 

Okupirani ovom situacijom koja se događa oko nas, ljudi često postavljaju pitanje hoće li nakon svega ovoga narod biti pametniji. I stvarno, da li ćemo konačno biti pametniji?  
Odgovore ne treba tražiti na televiziji, odgovore ne treba tražiti u novinama ili u rečima nekog lajika sa ulice, odgovore moramo naći u nama samima. 
Tražeći odgovor, mnogi će reći kako ispada da je sve ovo što se dešava jedini način da se trgnemo, da zastanemo, da razmislimo, da se okrenemo oko sebe i pogledamo lice onog jadnog čoveka koji svakog dana u onoj istoj pocepanoj jakni prolazi ulicom, da koju lepu reč kažemo onoj baki koja je cele zime stajala iza tezge na pijaci... 
Pa ljudi da li je ziasta sva ova nesreća potrebna da nas opomene da moramo nekada primetiti i druge ljude oko sebe, da shvatimo da nismo jedini na ovom svetu koji imaju probleme, da konačno srušimo sve razlike između nas i shvatimo da smo svi mi isti, da smo ljudi od krvi i mesa? 

Naša je obaveza da istim očima gledamo onog gospodina u odelu sa fasciklama u ruci, koji žuri u svoju kancelariju, i onog vrednog seljaka na njivi koji ceo svoj vek drži motiku kako bi zaradio koji dinar za sebe, a pre svega za svoju decu. Lako je sada svima nama da iz svojih domova pričamo o humanosti, ali hajde da stvarno budemo pametniji i pomažemo jedni drugima, hajde da svi gledamo isto, da svi čujemo isto, da svi mislimo isto.
Kada sve ovo prođe nemojte biti ponovo oni isti koji samo žure i jure negde, nađite vremena pre svega za one koje volite, koji su vam dragi, i naučite da cenite sve ono što imate, cenite svoje zdravlje, cenite ljubav koju vam najmiliji pružaju, cenite ono što jeste, cenite sebe. 
Neka ovo bude motiv, neka bude poziv da zaista budemo pametniji, ostavimo iza sebe sve loše misli, sve prepirke i ružne reči, dajmo jedni drugima novu šansu, budimo bolji ljudi. Jeste bitno kakvi smo bili, ali je još bitnije kakvi ćemo sutra biti, jer na kraju krajeva, samo će to biti dokaz o tome da li smo bili pametniji.

Učenica:  Staša Jovanović Svrljig
Prvi razred, Turistično- hotelijerski tehničar
SŠ „Dušan Trivunac Dragoš“  Svrljig 
​Nastavnik:  Ana Stanković Golubović