Maskirani 1. septembar

Prvi septembar: radost, veselje, sreća. Svaki septembar sa sobom donosi neke svoje čari i uzbuđenje. Mada zbog ove novonastale situacije je bio onakav kakav ni u snu ne bih mogla zamisliti.
Osvanulo je prvo septembarsko jutro. Spremala sam se za prvi dan škole i po prvi put sam spakovala zaštitnu masku u svom rancu. Već smo bili pripremljeni na drugačiji način nastave zbog korona virusa. Pričali su nam da ćemo biti u grupama, morati da nosimo maske, držimo distancu i idemo svaki drugi dan u školu. Na putu do škole sam zamišljala kako će sve to izgledati. Kada sam stigla u školu, bilo je onako kako je i rečeno. Dvorište je bilo poluprazno i zbog maski smo se jedva prepoznavali. Ušavši u učionicu nastavnica nam je rekla da moramo sedeti razdojeno. Moram priznati da nam je to teško palo. Pričali smo pod maskama i to na je otežavalo komunikaciju. Takođe se nismo mogli iskreno radovati našem viđenju jer smo morali držati distancu. 

Dok nam je nastavnica pričala o novom načinu nastave, mi smo je gledali sa nekom vrstom neverice jer smo morali dosta toga da promenimo. Od samog početka smo na neki način znali kako će to izgledati, ali kada je došao taj dan sa novim školskim merama, činilo se težim.  Pošto smo podeljeni u dve grupe i ne možemo da se svakodnevno viđamo u školi, našli smo način za to. Jedan od njih bio je izlazak u šetnju. Na početku nam je bilo nezgodno jer idemo svaki drugi dan u školu pa je samo praćenje nastave malo teže nego uobičajena nastava. Nažalost su nam i skraćeni časovi pa nemamo mnogo vremena da se vidimo sa nastavnicima. Odmori nam više nisu tako zabavni kao pre. Ne možemo ni izlaziti van školskog dvorišta, a moram priznati da nam je to bila neka vrsta navike. Spomenuću nastavnike koji su takođe kao i mi morali da se veoma brzo pripreme za ovaj način rada. Sve ovo bi trebalo raditi zbog novonastale situacije kako bi zaštitili svoje zdravlje i zdravlje drugih. Do danas smo se koliko toliko navikli na ove mere. Cela ova situacija sa koronom nas je naterala da budemo odgovorniji i zreliji.
Nadam se da ćemo izaći iz ove teške situacije i početi normalno da funkcionišemo. Za sada se još ne vidi kraj tome, ali duboko u sebi verujem da će ipak sve ovo proći i opet ponovo svi zajedno sedeti u učionici. Još uvek su nam lica prekrivena maskama kao i prvog septembra.

         
Anastasija Alekosv VII 5      
Osnovna škola ,,8. septembar,, Pirot
Predmetni nastavnik: Valentina Aleksić