​VANDREDNO STANjE U MENI I OKO MENE

Dok smo deca naš svet treba da izgleda kao veliko prostranstvo, koje nema kraja i da je u njemu sve savršeno, da se igraš, ideš u školu, budeš zdrav i srećan, a naša obaveza da budemo srećni i dobri. Međutim, ovih dana smo primorani da nemamo ništa od toga. Sve češće ovih dana čujem samo strašne reči, bolesti, smrt, epidemija, ne izlazite iz kuće... Ovo je stanje koje ni jedno dete ne može potpuno da razume. Kada sam čula vest da nema više škole, najiskrenije sam se obradovala, ali mamine reči: „Bolje bi bilo da zbog ovoga nikada nije obustavljena škola“, su potpuno ugušile moju sreću. I polako shvatam težinu cele naše trenutne situacije. Do skoro su svi ljudi svuda negde žurili, svuda negde gužva, neki idu, neki se vraćaju, neki se smeju, neki se svađaju, a sada je nastao potpuni muk. 

​Svi sede i iščekuju da se nešto novo desi da nam jave neki novi broj obolelih i da sa strahom čekamo svaki naredni dan. Ovo je trenutno stanje koje mogu da opišem, trenutni svet koji nas okružuje. Vandredno stanje nije samo oko nas, strašnije je ono je u nama. Prosto je čudno koliko više ništa nije bitno da nam roditelji stalno govore: „Ne smeš ovo, ono, moraš tako i ovako, to nije lepo...“ Svi samo brinemo šta smo danas dodirnuli i koliko smo puta ruke oprali. Meni lično najviše nedostaje mamin zagrljaj kada se vraća sa posla kući. A nije me poljubila dve nedelje. Jer je njen posao takav da će se možda svakog trenutka i ona razboleti od nekog pacijenta. To vandredno stanje u nama nas je silom nateralo da naglo odrastemo. Kada naučiš da shvataš tako ozbiljne situacije, onda više nisi bezbrižno i potpuno srećno dete. Kada nam je nastavnica biologije pričala o tim sićušnim stvorenjima, verujem da niko od nas nije mogao da shvati kako neko tako mali, nevidljivi može biti tako moćni. O ovom vandrednom stanju oko nas mogu svi sve da čuju i vide. Ali o vandrednom stanju u meni ne zna niko ništa. Ono što ja osećam to čak ni ja sama ne umem da pretočim u reči. Samo se nadam da neće ni biti potrbe za tim. Ali, pošto sam još uvek dete i pored svih zabrana nije nam zabranjeno da maštamo. Zato ću ja u svojoj mašti stvoriti neki nov, zdrav, bezbrižniji svet. 

SARA MILjKOVIĆ VI 5
OŠ“8.septembar“, Pirot
Predmetni nastavnik: Valentina Aleksić