|
|
PORODICA, DRAGOCENI SARADNIK ŠKOLE: Taskovići i Novakovići
Ljudima fali priča i pričanje Za Dan škole priredbu smo opet morali da upakujemo u video-zapis. Tema je bila ljubav, jer o njoj svako ima šta da kaže. Ipak, upamtili smo ono što smo čuli od Snežane i Spire, bake i deke trećaka Teodora Taskovića. Ispričali su nam iskreno i otvoreno kako su se upoznali i zavoleli pre skoro pola veka. Deka Spira bi povremeno zagrlio baka Snežanu i spontano bi se poljubili. Poljubac i zaljubljivanje za njih nisu tabu-teme. Oni su Novakovići, roditelji Teodorove mame Sanje. Osvojili su nam srca i kada su došli, na naš poziv, u goste novinarskoj sekciji. Brat Ignjat, deda Ignjat |
I stariji Teodorov brat bio je đak naše škole. Metnuo se na dedu po ocu, po kome je dobio ime. Pokojni Ignjat Tasković bio je neuropsihijatar i omiljeni lekar u narodu.
Taskovići i Novakovići
U školski život svoje dece i unuka, Taskovići i Novakovići unose nasebično svoje vreme i darove. Zajednička im je ljubav prema sportu, jezicima, muzici i igri. Kreativni su i duhoviti, otvoreni za sva pitanja. Zadovoljni što smo ih pozvali, deda Spira kaže da ljudima fale priča i pričanje, a da toga u njihovoj familiji ima ihahaj.
Mama Sanja
Teodorova učiteljica Sonja Ilić navodi jedan redovni primer. Za čas likovnog ili kada se u školi nešto pravi, ne zna da li Teodor donese više ideja ili materijala za rad. Od njega mnogi pozajmljuju i on rado daje. Za to je zaslužna majka Sanja koja je vaspitačica. Zna koliko je i njoj važno na poslu da ima podršku roditelja. Veliki je ljubitelj muzike i tu ljubav razvila je u njoj mamina sestra Leonora, profesr muzičkog u Nišu. Sanja igra u gradskom folkloru. Kreativna je i na poslu, i kod kuće. Nikada rođendane svoje dece nije slavila u igraonicama. Rođendane je pretvarala u kostimirane predstave. Ispričala nam je da je jedna njihova mala rođaka s vrata upitala: „Šta ćemo sad da gledamo?”, a došla je na rođendan. Ne pomaže samo mama Teodoru već i on njoj. Često je u vrtiću kad mama treba nešto da priprema.
Tata Vojkan
Teodorov otac Vojkan predaje fizičko i francuski u Gimbnaziji. Ozbiljno trenira sa sinovima mnoge sportove, ali je Teodor najdalje otiišao u gimnastici. Zahvaljujući ocu profesionalcu i deda Spri, fudbalskom amateru, Teodor je odrastao na sportskim terenima. On je mnogima u školi sportski uzor i sejač sportskog duha.
Baka Snežana
Kad god je za čas srpskog trebalo pročitati Jesenjinovu ili Puškinovu pesmu, baka Snežana bi se rado odazvala. Ova profesorka ruskog odavno je u penziji, ali njen duh ne miruje. Njena majka imala je mađarske krvi, pa je mama Snežana često odlazila kod tetaka u Subotici. Dva jezika su joj od početka bila u ušima, pa se odlučila i za treći. Iz anegdota koje nam je pričala, shvatli smo da je ljubav prema prirodi i životinjama prenela na svoje unuke. Često su vikende provodili na izletima u prirodi i u igri na vazduhu. Leti su uvek odlazili na more. Svi su odlični plivači, a deka Spira je izuzetan u skokovima u vodu. Kad on izvede lastu, cela plaža gleda. Baka Snežina kuća uvek je bila puna ljubimaca. Mačka Lizočka je poslednjih osam godina glavna.
Pradeda Dule Mlado Nemče
Deda Spira je dar za priču i pričanje nasledio od svog oca Duleta, ali kaže da mu nije ni blizu. Stari Prokupčani pamte se po nadimcima, a Duleta su zvali Mlado Nemče. Bio je takoreći dete kada je učestvovao u Drugom svetskom ratu. Bio je toliko hrabar da su ga stariji borci morali držati da ne pogine. Sve u čemu mu nisu dali da učestvije, on je preživljavao u svojim pričama. Tako je pričao kako je jurišao na tenk i kako ga je osvojio. Kada je podigao poklopac tenka, uplašeno ga je pogledalo ,,mlado Nemče”. Tu priču su svi obožavali i tako mu je ostao nadimak. Iako je sve izmislio, svi su znali da bi priča bila istinita da su ga pusstili da juriša. Tako je on u svojim ratnim osvajanjima stigao čak do Sibira i svi su mu verovali, toliko je živopisno pričao. Nije čudo što ga je topličko letopisac Tomica Rajković uvrstio u knjigu „Topličke legende”.
Posle rata, pradeda Dule Mlado Nemče radio je kao kuvar u kafani ,,Raj''. Bio je druželjubiv. Za svakim stolom bila je njegova čašica ako svrati. Ali, bio je veliki inadžija i ova njegova anegdota se prepričava i danas među starijim kafedžijama. Jednog meseca gazda nije Duletu dao platu jer nije hteo gostima da zakida na veličini pljeskavice. Bacio je tada kecelju i otišao kući. Rekao je da se neće vratiti dok gazda ne dođe pred njegovu kapiju. Posle nekoliko dana gazda je pred Duletovu kapiju poslao crni mercedes, a Dule je rekao samo: „To može!” Nije pravio samo odlične pljeskavice već i odličnu atmosferu, pa kafana nije mogla bez njega.
Deda Spira
O Novakovićima i bakinoj familiji Spasić mogli bismo da napišemo roman. Toliko priča smo čuli! Izdvojićemo još samo bolest deda Spire i čudo kako je ozdravio. Deda Spira je izgubio sećanje i sopsobnost da hoda. Sve ga je izdalo, sem jezika i Sneže. Kad su ga lekari pitali ko je ona, oduševljeno je rekao: „Moja lepa devojka”, a već su imali dve velike ćerke. Deda Spira oporavio se i povratio u život zahvaljujući ljubavi baka Sneže. Kaže da ga nisu spasili lekari već ljubav njegovog života.
Naravno da smo ovaj razgovor samo započeli u školi, u našoj redakciji. Deda Spira je odmah insistirao da razgovaramo u obližnjoj bašti kafića, uz limunadu. „Deco, vama treba slobode, druženja na vazduhu i puno, puno priče”, zaključio je pozitivni mangup deda Spira.
Teodor Tasković
Taskovići i Novakovići odišu sportskim duhom. Kad krenu na more, prvo ubace lopte, rekete, dresove i patike, pa tek onda uobičajenu garderobu. Nije ni čudo što je Teodor na Republičkom školskom takmičenju u sportskoj gimnastici u aprilu osvojio visoko treće mesto. Prvi put se takmičio na državnom prvenstvu u kategoriji gimnastičara do četvrtog razreda, ali je imao iskustva na nižim takmičenjima u Nišu, Kruševcu i Kostolcu.
Svakodnevno trenira već tri godine u Gimnastičkom klubu „Topličanin” sa trenerima Predragom Milovanovićem i Milovanom Čomićem. Uslovi u staroj sali OŠ „9.oktobar” su nikakvi, ali su rezultati svakodnevnog treninga od dva do tri sata odlični.
Mladi Tasković je na gimnastičkim vežbama na: karikama, vratilu, razboju, konju, gredi i pečurci, na parteru i u preskoku, pokazao preciznost, spretnost i zategnutost, a to je ono što se bodovalo. Na takmičenju ga je pratio nastavnik Ivan Stebih.
Jana Savić 7/3
OŠ „Ratko Pavlović Ćićko “, Prokuplje
Milka Tošić, metor novinarske sekcije
Taskovići i Novakovići
U školski život svoje dece i unuka, Taskovići i Novakovići unose nasebično svoje vreme i darove. Zajednička im je ljubav prema sportu, jezicima, muzici i igri. Kreativni su i duhoviti, otvoreni za sva pitanja. Zadovoljni što smo ih pozvali, deda Spira kaže da ljudima fale priča i pričanje, a da toga u njihovoj familiji ima ihahaj.
Mama Sanja
Teodorova učiteljica Sonja Ilić navodi jedan redovni primer. Za čas likovnog ili kada se u školi nešto pravi, ne zna da li Teodor donese više ideja ili materijala za rad. Od njega mnogi pozajmljuju i on rado daje. Za to je zaslužna majka Sanja koja je vaspitačica. Zna koliko je i njoj važno na poslu da ima podršku roditelja. Veliki je ljubitelj muzike i tu ljubav razvila je u njoj mamina sestra Leonora, profesr muzičkog u Nišu. Sanja igra u gradskom folkloru. Kreativna je i na poslu, i kod kuće. Nikada rođendane svoje dece nije slavila u igraonicama. Rođendane je pretvarala u kostimirane predstave. Ispričala nam je da je jedna njihova mala rođaka s vrata upitala: „Šta ćemo sad da gledamo?”, a došla je na rođendan. Ne pomaže samo mama Teodoru već i on njoj. Često je u vrtiću kad mama treba nešto da priprema.
Tata Vojkan
Teodorov otac Vojkan predaje fizičko i francuski u Gimbnaziji. Ozbiljno trenira sa sinovima mnoge sportove, ali je Teodor najdalje otiišao u gimnastici. Zahvaljujući ocu profesionalcu i deda Spri, fudbalskom amateru, Teodor je odrastao na sportskim terenima. On je mnogima u školi sportski uzor i sejač sportskog duha.
Baka Snežana
Kad god je za čas srpskog trebalo pročitati Jesenjinovu ili Puškinovu pesmu, baka Snežana bi se rado odazvala. Ova profesorka ruskog odavno je u penziji, ali njen duh ne miruje. Njena majka imala je mađarske krvi, pa je mama Snežana često odlazila kod tetaka u Subotici. Dva jezika su joj od početka bila u ušima, pa se odlučila i za treći. Iz anegdota koje nam je pričala, shvatli smo da je ljubav prema prirodi i životinjama prenela na svoje unuke. Često su vikende provodili na izletima u prirodi i u igri na vazduhu. Leti su uvek odlazili na more. Svi su odlični plivači, a deka Spira je izuzetan u skokovima u vodu. Kad on izvede lastu, cela plaža gleda. Baka Snežina kuća uvek je bila puna ljubimaca. Mačka Lizočka je poslednjih osam godina glavna.
Pradeda Dule Mlado Nemče
Deda Spira je dar za priču i pričanje nasledio od svog oca Duleta, ali kaže da mu nije ni blizu. Stari Prokupčani pamte se po nadimcima, a Duleta su zvali Mlado Nemče. Bio je takoreći dete kada je učestvovao u Drugom svetskom ratu. Bio je toliko hrabar da su ga stariji borci morali držati da ne pogine. Sve u čemu mu nisu dali da učestvije, on je preživljavao u svojim pričama. Tako je pričao kako je jurišao na tenk i kako ga je osvojio. Kada je podigao poklopac tenka, uplašeno ga je pogledalo ,,mlado Nemče”. Tu priču su svi obožavali i tako mu je ostao nadimak. Iako je sve izmislio, svi su znali da bi priča bila istinita da su ga pusstili da juriša. Tako je on u svojim ratnim osvajanjima stigao čak do Sibira i svi su mu verovali, toliko je živopisno pričao. Nije čudo što ga je topličko letopisac Tomica Rajković uvrstio u knjigu „Topličke legende”.
Posle rata, pradeda Dule Mlado Nemče radio je kao kuvar u kafani ,,Raj''. Bio je druželjubiv. Za svakim stolom bila je njegova čašica ako svrati. Ali, bio je veliki inadžija i ova njegova anegdota se prepričava i danas među starijim kafedžijama. Jednog meseca gazda nije Duletu dao platu jer nije hteo gostima da zakida na veličini pljeskavice. Bacio je tada kecelju i otišao kući. Rekao je da se neće vratiti dok gazda ne dođe pred njegovu kapiju. Posle nekoliko dana gazda je pred Duletovu kapiju poslao crni mercedes, a Dule je rekao samo: „To može!” Nije pravio samo odlične pljeskavice već i odličnu atmosferu, pa kafana nije mogla bez njega.
Deda Spira
O Novakovićima i bakinoj familiji Spasić mogli bismo da napišemo roman. Toliko priča smo čuli! Izdvojićemo još samo bolest deda Spire i čudo kako je ozdravio. Deda Spira je izgubio sećanje i sopsobnost da hoda. Sve ga je izdalo, sem jezika i Sneže. Kad su ga lekari pitali ko je ona, oduševljeno je rekao: „Moja lepa devojka”, a već su imali dve velike ćerke. Deda Spira oporavio se i povratio u život zahvaljujući ljubavi baka Sneže. Kaže da ga nisu spasili lekari već ljubav njegovog života.
Naravno da smo ovaj razgovor samo započeli u školi, u našoj redakciji. Deda Spira je odmah insistirao da razgovaramo u obližnjoj bašti kafića, uz limunadu. „Deco, vama treba slobode, druženja na vazduhu i puno, puno priče”, zaključio je pozitivni mangup deda Spira.
Teodor Tasković
Taskovići i Novakovići odišu sportskim duhom. Kad krenu na more, prvo ubace lopte, rekete, dresove i patike, pa tek onda uobičajenu garderobu. Nije ni čudo što je Teodor na Republičkom školskom takmičenju u sportskoj gimnastici u aprilu osvojio visoko treće mesto. Prvi put se takmičio na državnom prvenstvu u kategoriji gimnastičara do četvrtog razreda, ali je imao iskustva na nižim takmičenjima u Nišu, Kruševcu i Kostolcu.
Svakodnevno trenira već tri godine u Gimnastičkom klubu „Topličanin” sa trenerima Predragom Milovanovićem i Milovanom Čomićem. Uslovi u staroj sali OŠ „9.oktobar” su nikakvi, ali su rezultati svakodnevnog treninga od dva do tri sata odlični.
Mladi Tasković je na gimnastičkim vežbama na: karikama, vratilu, razboju, konju, gredi i pečurci, na parteru i u preskoku, pokazao preciznost, spretnost i zategnutost, a to je ono što se bodovalo. Na takmičenju ga je pratio nastavnik Ivan Stebih.
Jana Savić 7/3
OŠ „Ratko Pavlović Ćićko “, Prokuplje
Milka Tošić, metor novinarske sekcije
