|
|
Otkrivamo sport: paraglajding
Kako smo se upoznali sa paragladingom Kad god je novinarska sekcija u škripcu izrodi se nova ideja. To je kao neko pravilo. Pedagogica Marina, od čije kancelarije nas deli pretanak zid, nabacuje nam ideju. Nismo znali da Udruženje za ekstremne sportove postoji u Prokuplju. Obaveštavamo se na internetu, zovemo kontakt. Javlja nam se Saša Miljković, presednik Udruženja i zakazujemo sa njim razgovor. Preduzimljivi Saša već sutradan dolazi u našu redakciju. |
|
Pripremamo se za razgovor, delimo zaduženja. Pretražujemo na internetu: šta su ekstremni sportovi, zašto toliko privlače mlade, kako radi adrenalin, kakva je veza ovih sportova sa lepotom prirode i njenim ćudima, koje sposobnosti treba da ima ekstremni sportista, kako se počinje. Sad već nešto znamo. Informisali smo se o aktivnostima Udruženja, gledamo njegovu FB stranicu, snimke sa treninga i takmičenja. Prelistavamo i šta rade druga takva udruženjea po Srbiji.
Pripremamo konkretna pitanja za sutrašnji razgovor. Krenulo nam je! Do juče nismo ni znali šta je paraglajding, sutra razgovaramo sa jedinim paraglajdistom u Prokuplju. To je taj novinarski tempo. |
Paraglajding je vazdušni sport. Paraglajder je vrsta letilice sa kojom se poleće trčeći sa nekog uzvišenja. Napravljena je od specijalne vrste platna i ima aerodinamičan oblik. Leti bez ikakvog goriva. Pokreće je vetar, gravitacija i pilotova mišićna snaga. Letilica je konstruisana za slobodno letenje, poput zmaja. Ona leti horizontalno, a padobran vertikalno, on se spušta. Glavni deo letilice je kupola koja liči na krila. Za nju je pilot vezan užadima na kojima visi sedeći. Sve je teško oko 6 kg i staje u ranac koji možete nositi na leđima.
|
Jedini paraglajdista u Toplici
Saša Miljković je ozbiljan mlad čovek, privatnik, ima svoj posao. Paraglajding trenira već pet godina. Kada je počeo, porodica ga nije podržavala, govorili su da je lud. Svi sanjaju da lete, naročito u detinjstvu. On se od drugih sanjara razlikuje po tome što je svoj dečački san ostvario. Kad god poleti, srećan je iznova. Udruženje je i osnovao da bi popularizovao ovaj sport, ali i da mlade uputi kako da budu što bezbedniji.
Prvo nam objašnjava najvažnije. Ekstremni sportista se ne postaje preko noći. Mladi su nestrpljivi i misle da se jede sve što leti. Da bi se bavio ovim sportovima, moraš da imaš popriličnu kilometražu u neekstremnim sportovima. Na primer, ako hoćeš da voziš sportski bicikl po nepristupačnim planinskim predelima, moraš da budeš odličan bajker na običnim stazama. Podrazumeva se da voliš prirodu i planine, da si iskusan i kao planinar. Onda spojiš ta dva interesovanja.
Za ekstremnog sportistu važna je temeljna i duga fizička i psihološka priprema. Za ekstremne uslove u prirodi potrebne su izuzetna fizička kondicija, mnoge veštine i, verovali ili ne, hladna glava. Dešava se i da takmičenja koja počnu, budu prekinuta. Promeni se vreme, vetar, drugi meteorološki uslovi. Tada pilot dobije upozorenje. Leti mu se, ali se pametan pilot spusti. Opasnosti da ga usisa struja pri promeni vazdušnih liftova su velike i realne. Ko ne odoli iskušenju, nikada više neće leteti. Izazov nije da letiš jednom, izazov je da letiš ponovo.
Paraglajder leti kao beloglavi sup iznad Uvca. Uhvati vazdušnu struju i pluta po njoj. Ako je dobro obučen, ima dobru opremu, donosi trezvene odluke, letenje je bezbedno, kao i u lakoj jedrilici. Skoro nikad ne zakaže oprema, zakaže pilot, pogotovo ako su mu sujeta i dokazivanje glavni motivi. Početnici, nakon pripreme pod stručnim nadzorom, obično prve letove izvade u tandem paraglajderima u kojima je jedno mesto za instruktora. Zato ovakva udruženja i postoje. Nikad ne učite da letite sami!
Strah nas upozorava i štiti. Ko se nije uplašio visine i letenja, pogotovo na početku, neće uživati u savladanom strahu i nezamislivom užitku letenja.
Suštinu smo shvatili, a mogli bismo da razgovaramo sa Sašom satima. Iskusan je i strastven pilot. Slikamo se s njim, a onda nastavnica Milka sa njim nešto šuška, hoće da mi ne čujemo.
Saša Miljković je ozbiljan mlad čovek, privatnik, ima svoj posao. Paraglajding trenira već pet godina. Kada je počeo, porodica ga nije podržavala, govorili su da je lud. Svi sanjaju da lete, naročito u detinjstvu. On se od drugih sanjara razlikuje po tome što je svoj dečački san ostvario. Kad god poleti, srećan je iznova. Udruženje je i osnovao da bi popularizovao ovaj sport, ali i da mlade uputi kako da budu što bezbedniji.
Prvo nam objašnjava najvažnije. Ekstremni sportista se ne postaje preko noći. Mladi su nestrpljivi i misle da se jede sve što leti. Da bi se bavio ovim sportovima, moraš da imaš popriličnu kilometražu u neekstremnim sportovima. Na primer, ako hoćeš da voziš sportski bicikl po nepristupačnim planinskim predelima, moraš da budeš odličan bajker na običnim stazama. Podrazumeva se da voliš prirodu i planine, da si iskusan i kao planinar. Onda spojiš ta dva interesovanja.
Za ekstremnog sportistu važna je temeljna i duga fizička i psihološka priprema. Za ekstremne uslove u prirodi potrebne su izuzetna fizička kondicija, mnoge veštine i, verovali ili ne, hladna glava. Dešava se i da takmičenja koja počnu, budu prekinuta. Promeni se vreme, vetar, drugi meteorološki uslovi. Tada pilot dobije upozorenje. Leti mu se, ali se pametan pilot spusti. Opasnosti da ga usisa struja pri promeni vazdušnih liftova su velike i realne. Ko ne odoli iskušenju, nikada više neće leteti. Izazov nije da letiš jednom, izazov je da letiš ponovo.
Paraglajder leti kao beloglavi sup iznad Uvca. Uhvati vazdušnu struju i pluta po njoj. Ako je dobro obučen, ima dobru opremu, donosi trezvene odluke, letenje je bezbedno, kao i u lakoj jedrilici. Skoro nikad ne zakaže oprema, zakaže pilot, pogotovo ako su mu sujeta i dokazivanje glavni motivi. Početnici, nakon pripreme pod stručnim nadzorom, obično prve letove izvade u tandem paraglajderima u kojima je jedno mesto za instruktora. Zato ovakva udruženja i postoje. Nikad ne učite da letite sami!
Strah nas upozorava i štiti. Ko se nije uplašio visine i letenja, pogotovo na početku, neće uživati u savladanom strahu i nezamislivom užitku letenja.
Suštinu smo shvatili, a mogli bismo da razgovaramo sa Sašom satima. Iskusan je i strastven pilot. Slikamo se s njim, a onda nastavnica Milka sa njim nešto šuška, hoće da mi ne čujemo.
|
Da li želite da idete na besplatnu školu skijanja na Staroj planini sa stručnim trenerom? Da li biste želeli da nekoj drugoj punoletnoj osobi za rođendan poklonite letenje paraglajderom ili spuštanje padobranom? Pratite konkurse Udruženja za ekstremne sportove Toplice i imaćete priliku da ispunite svoje želje.
Za letenje paraglajderom, na primer, potrebno je da napravite selfi na zadatoj lokaciji i da se iza vas vidi Prokuplje. Istu fotografiju objavite na svom FB profilu i označite FB Udruženja. Čija fotografija dobije najviše lajkova, njen autor leti. |
Od letača, s ljubavlju
Za nedelju dana stiže vest da novinarska sekcija ide na izlet do Bele Zemlje, na pola puta između Prokuplja i Blaca. Tamo je hangar za privatne lake avione, takozvane jedrilice, i pista za poletanje i sletanje. Saša i nastavnica su se dogovorili sa vlasnikom hangara i pilotom Radetom Timotijevićem da se na mestu kopilota provozamo jedrilicom. To je i poklon za rastanak za nas osmake koji smo u sekciji četiri godine. Ovde prestaje pisanje. Počinje letenje! Da li sanjamo?! Milan Dramićanin 8/2 |
Kako paraglajdisti sleću na palačinku
Konačno, ukazala nam se prilika da pratimo paraglajding uživo. Od prvog teksta o ovoj temi prošlo je više od pola godine, ali naše interesovanje nije splasnulo.
U Prokuplju je 6. i 7. novembra 2021. održano međunarodno takmičenje u preciznom sletanju na cilj. Učestvovalo je 22 takmičara iz Srbije i Crne Gore, u okviru 3. kola Lige Srbije, u osvajanju bodova za svetsku rang-listu u ovoj paraglajderskoj disciplini. Domaćini su bili naši stari znanci.
Nas nekoliko iz novinarske sekcije, našlo se na prostranoj poljani kod Grčkog mlina, idealnom mestu za sletanje. Dočekao nas je već markiran cilj i odmah smo potrčali ka centru sletanja, koji paraglajdisti popularno zovu palačinka. To je gumeni krug prečnika 30 cm. Takmičar koji nagazi pri sletanju centar palačinke je najprecizniji i on osvaja maksimalnu nulu. Preciznost se meri u poluprečniku od pet metara od centra palačinke. Brojevi rastu, a preciznost sletanja opada, kako se od centra pomeramo ka spoljašnjoj kružnici.
Grčki mlin je obgrljen brdima pogodnim za uzletanje. Čuli smo da je start sa brda Grebak. Visinska razlika od starta do cilja je 280 metara.
Dok su takmičari na Grebak pošli terenskim džipovima okolo, mi smo se uputili prečicom, peške, preko šume, pa uz brdo. Pridružila nam se i Stefani, devojčica čija je mama pomoćnik sudije. Ona ide u peti razred, iz Leskovca je, i u Prokuplju je prvi put. Ispričala nam je da se i mama nekad takmičila, da i sad ponekad leti rekreativno. Rekla nam je sa čuđenjem i da nikad do sad nije videla decu novinare na ovakvim događajima.
Penjanje uz brdo je naporno, ali sve nadoknađuje panorama koja nam puca pred očima. Vidimo rodni grad u nizini, brdo Hisar usred grada, svetlucavu traku Toplice koja jednim delom teče uzbrdo. Objašnjavamo gošći fenomen epigenije. Sve vreme se pitamo, kad je ovako lepo sa brda, kakav li je pogled tek sa neba, u letu. U pravu je bio Saša kada je rekao da je ljubav prema planinama i planinarenju prethodi letenju.
Peli smo se sa brda na brdo i nismo uspeli da nađemo Grebak i start. Aplikacija na mobilnom telefonu pokazivala je da smo prešli preko pet kilometara. Takmičenje je već počelo. Pred našim očima izletali su paraglajderi kao šarene nebeske bubice. Što je kupola bila intenzivnije boje, prizor je bio čarobniji. Let traje samo tri-četiri minuta jer je poenta u preciznom sletanju.
Ni u jednom trenutku nismo bili razočarani što nismo pronašli uzletište iako smo toliko želeli da posmatramo paraglajdiste i sa starta. Sve vreme je sa nama pešačio i Mali Princ, junak iz romana koji smo upravo čitali u školi. Radosno sam uzvikivala da ko pravo ispre sebe ide, daleko ne stiže. Razgovarali smo o ljubavi, prijateljstvu, putovanjima, odrastanju, o uspostavljanju veza i odgovornosti prema tim vezama, više i bolje nego na časovima. Paraglajdisti su nam sve vreme pokazivali put jer smo sledili njihov let.
Kad smo se u podne vratili na cilj, dočekali smo poslednje sletače. Jednog smo izdvojili.
Iskustvo jednog veterana
Milan Jeftić je krepak sedamdesetogodišljak, paraglajdista je petnaestak godina. Svake godine učestvuje na raftingu na Drini i vozi bicikl po planinama. Došao je iz okoline Užica, sa Zlatibora.
Paraglajding je otkrio slučajno, na odmoru u Niškoj Banji, gledajući jedno ovakvo takmičenje. Čim se vratio kući, upisao se u školu letenja i učlanio u udruženje ekstremnih sportista. Poleteo je prvi put samostalno paraglajderom u 57. godini! Ne meri se sa mlađima ni po čemu drugom, sem u ljubavi prema letenju, prirodi i slobodi. Tu se ne da.
Dozvolio nam je da mu spakujemo paraglajder u ranac. Bilo je to čisto zadovoljstvo, i nismo zamrsili užad. On nas je samo pratio smeškom; znao je da smo zakoračili putem kojim je i on pošao. Pozdravio nas je ne do ponovnog viđenja već do ponovnog letenja.
Otišla sam sa Grčkog mlina ispunjena zadovoljstvom i svežim mirisom izgažene divlje nane, koja će se u proleće obnoviti, baš kao i naš san o letenju.
Jana Savić, 7/3
OŠ "Ratko Pavlović Ćićko" Prokuplje
Konačno, ukazala nam se prilika da pratimo paraglajding uživo. Od prvog teksta o ovoj temi prošlo je više od pola godine, ali naše interesovanje nije splasnulo.
U Prokuplju je 6. i 7. novembra 2021. održano međunarodno takmičenje u preciznom sletanju na cilj. Učestvovalo je 22 takmičara iz Srbije i Crne Gore, u okviru 3. kola Lige Srbije, u osvajanju bodova za svetsku rang-listu u ovoj paraglajderskoj disciplini. Domaćini su bili naši stari znanci.
Nas nekoliko iz novinarske sekcije, našlo se na prostranoj poljani kod Grčkog mlina, idealnom mestu za sletanje. Dočekao nas je već markiran cilj i odmah smo potrčali ka centru sletanja, koji paraglajdisti popularno zovu palačinka. To je gumeni krug prečnika 30 cm. Takmičar koji nagazi pri sletanju centar palačinke je najprecizniji i on osvaja maksimalnu nulu. Preciznost se meri u poluprečniku od pet metara od centra palačinke. Brojevi rastu, a preciznost sletanja opada, kako se od centra pomeramo ka spoljašnjoj kružnici.
Grčki mlin je obgrljen brdima pogodnim za uzletanje. Čuli smo da je start sa brda Grebak. Visinska razlika od starta do cilja je 280 metara.
Dok su takmičari na Grebak pošli terenskim džipovima okolo, mi smo se uputili prečicom, peške, preko šume, pa uz brdo. Pridružila nam se i Stefani, devojčica čija je mama pomoćnik sudije. Ona ide u peti razred, iz Leskovca je, i u Prokuplju je prvi put. Ispričala nam je da se i mama nekad takmičila, da i sad ponekad leti rekreativno. Rekla nam je sa čuđenjem i da nikad do sad nije videla decu novinare na ovakvim događajima.
Penjanje uz brdo je naporno, ali sve nadoknađuje panorama koja nam puca pred očima. Vidimo rodni grad u nizini, brdo Hisar usred grada, svetlucavu traku Toplice koja jednim delom teče uzbrdo. Objašnjavamo gošći fenomen epigenije. Sve vreme se pitamo, kad je ovako lepo sa brda, kakav li je pogled tek sa neba, u letu. U pravu je bio Saša kada je rekao da je ljubav prema planinama i planinarenju prethodi letenju.
Peli smo se sa brda na brdo i nismo uspeli da nađemo Grebak i start. Aplikacija na mobilnom telefonu pokazivala je da smo prešli preko pet kilometara. Takmičenje je već počelo. Pred našim očima izletali su paraglajderi kao šarene nebeske bubice. Što je kupola bila intenzivnije boje, prizor je bio čarobniji. Let traje samo tri-četiri minuta jer je poenta u preciznom sletanju.
Ni u jednom trenutku nismo bili razočarani što nismo pronašli uzletište iako smo toliko želeli da posmatramo paraglajdiste i sa starta. Sve vreme je sa nama pešačio i Mali Princ, junak iz romana koji smo upravo čitali u školi. Radosno sam uzvikivala da ko pravo ispre sebe ide, daleko ne stiže. Razgovarali smo o ljubavi, prijateljstvu, putovanjima, odrastanju, o uspostavljanju veza i odgovornosti prema tim vezama, više i bolje nego na časovima. Paraglajdisti su nam sve vreme pokazivali put jer smo sledili njihov let.
Kad smo se u podne vratili na cilj, dočekali smo poslednje sletače. Jednog smo izdvojili.
Iskustvo jednog veterana
Milan Jeftić je krepak sedamdesetogodišljak, paraglajdista je petnaestak godina. Svake godine učestvuje na raftingu na Drini i vozi bicikl po planinama. Došao je iz okoline Užica, sa Zlatibora.
Paraglajding je otkrio slučajno, na odmoru u Niškoj Banji, gledajući jedno ovakvo takmičenje. Čim se vratio kući, upisao se u školu letenja i učlanio u udruženje ekstremnih sportista. Poleteo je prvi put samostalno paraglajderom u 57. godini! Ne meri se sa mlađima ni po čemu drugom, sem u ljubavi prema letenju, prirodi i slobodi. Tu se ne da.
Dozvolio nam je da mu spakujemo paraglajder u ranac. Bilo je to čisto zadovoljstvo, i nismo zamrsili užad. On nas je samo pratio smeškom; znao je da smo zakoračili putem kojim je i on pošao. Pozdravio nas je ne do ponovnog viđenja već do ponovnog letenja.
Otišla sam sa Grčkog mlina ispunjena zadovoljstvom i svežim mirisom izgažene divlje nane, koja će se u proleće obnoviti, baš kao i naš san o letenju.
Jana Savić, 7/3
OŠ "Ratko Pavlović Ćićko" Prokuplje
