|
Nedaće prvog kontrolnog zadatka u vanrednom stanju
Nastavnica matematike je najavila proveru znanja! Ups, kontrolni u vanrednim uslovima, preko vibera, dok sedimo u toplim domovima. Ja inače volim matematiku i radovala sam se novom iskustvu. Zbog izolacije i brige o prabaki, odlazimo u selo na svaka tri dana. Pri polasku mama me je podsetila da ponesem sve neophodne stvari za školu. Koje stvari? Sada je sve opuštenije! Nosim jednu svesku, flomaster i to mi je dovoljno. Bitno je da ponesem telefon i punjač! Vreme je da mi stigne kontrolni. Nestrpljivo ga očekujem. Sada smo svi usmereni jedni na druge i ja rešavam da sednem kod prabake u sobu i tu rešavam lagano zadatke. Mama hoće da bude uz mene. Ne znam samo šta će mi, jer ona zna srpski, ne i matematiku. Deki sam rekla da bude tu, ako mi nešto zatreba. Stiže slika zadataka. Samo četiri. Super! Mama je uzela papir i pokušava da sabere razlomke. Molim je samo da bude tiha. Ja pređoh na drugi zadatak, ali ona hoće da proverimo rezultate. Zamislite, sve je tačno rešila! U drugom pretvaramo razlomke u decimalne brojeve. Mama se uplaši kako se to radi, ali rekoh joj da ću joj to kasnije objasniti, samo da rešim časkom ovo. Uuuuupppsss! U trećem piše da nacrtamo uglove lenjirom i šestarom. Mama je već prebledela i na moju konstataciju da nisam ponela šestar skoro pada u nesvest. |
Pa gde si krenula, kako nisi ponela pribor i razna druga pitanja postavlja mama, a ja lagano prelazim na četvrti zadatak. Suplementni uglovi. Majka se hvata za glavu, a ja joj objašnjavam da i to znam, da su to uglovi koji imaju sto osamdeset stepeni. Stiže poruka od drugarice da li su to uglovi koji imaju devedeset stepeni. Ona opet drami, gugla i shvata da sam opet Ja u pravu. Lagano i to reših.
Da se vratim na treći zadatak. „Uzimaj olovku i crtaj te uglove lenjirom“, viče moja Gaga, sada već skroz crvena u licu od vatrice koja pucketa u peći. Srećom, lenjir je neki bio u selu. Odakle mi olovka!!! Mamu bela pena spopada. Trčim kod bake tražeći neki patrljak od olovke kakav se uvek nalazi u seoskim kućama. Moja baka, moj spasilac, vadi olovku iz kredenca. Naravno, olovka je tupa skroz! Trčim kod deke i molim ga da mi nožem zareže olovčicu. On odmah stupa u akciju, dok se moja majka pita da li sam krenula na letovanje, što nisam ponela pernicu, kako nisam ponela svesku iz matematike da je prelistam i podsetim se svega. Mislim se u sebi, šta da listam i da se podsećam kada ja imam najbolju nastavnicu koja mi je sve to objasnila i kada ja sve to znam.
Joooj, ispade grafit iz olovke! Trčim po lepak, lepimo olovku i konačno crtam uglove. Slikam rad i šaljem ga!
Nastavnica brzo odgovara da je sve odlično samo da šestarom uradim... Sročim brzo molbu da to uradim kada se vratim u grad, jer u selu nema šestara ako ga ne ponesete, a ja ga u brzini nisam ponela. Jelena, ne bi bila najbolja nastavnica, da nije puna razumevanja i dobrote. Sve je dogovoreno, petica će biti upisana kada za tri dana pošaljem uglove. Juuupiii!
Ja sam srećna, deka, baka i prabaka se sa mnom raduju, a mama se i dalje trese od stresa. Bože, koliko je sve lakše i lepše kada sama na miru u školskoj klupi radim kontrolni. Imam samo jednu ženju da se što pre vratimo u svoje učionice! Živela škola!
Nikoleta Vasiljević V/1
OŠ „Vojislav Voka Savić“ Lazarevac
Sonja Marjanović, koordinator Novinarske sekcije
Da se vratim na treći zadatak. „Uzimaj olovku i crtaj te uglove lenjirom“, viče moja Gaga, sada već skroz crvena u licu od vatrice koja pucketa u peći. Srećom, lenjir je neki bio u selu. Odakle mi olovka!!! Mamu bela pena spopada. Trčim kod bake tražeći neki patrljak od olovke kakav se uvek nalazi u seoskim kućama. Moja baka, moj spasilac, vadi olovku iz kredenca. Naravno, olovka je tupa skroz! Trčim kod deke i molim ga da mi nožem zareže olovčicu. On odmah stupa u akciju, dok se moja majka pita da li sam krenula na letovanje, što nisam ponela pernicu, kako nisam ponela svesku iz matematike da je prelistam i podsetim se svega. Mislim se u sebi, šta da listam i da se podsećam kada ja imam najbolju nastavnicu koja mi je sve to objasnila i kada ja sve to znam.
Joooj, ispade grafit iz olovke! Trčim po lepak, lepimo olovku i konačno crtam uglove. Slikam rad i šaljem ga!
Nastavnica brzo odgovara da je sve odlično samo da šestarom uradim... Sročim brzo molbu da to uradim kada se vratim u grad, jer u selu nema šestara ako ga ne ponesete, a ja ga u brzini nisam ponela. Jelena, ne bi bila najbolja nastavnica, da nije puna razumevanja i dobrote. Sve je dogovoreno, petica će biti upisana kada za tri dana pošaljem uglove. Juuupiii!
Ja sam srećna, deka, baka i prabaka se sa mnom raduju, a mama se i dalje trese od stresa. Bože, koliko je sve lakše i lepše kada sama na miru u školskoj klupi radim kontrolni. Imam samo jednu ženju da se što pre vratimo u svoje učionice! Živela škola!
Nikoleta Vasiljević V/1
OŠ „Vojislav Voka Savić“ Lazarevac
Sonja Marjanović, koordinator Novinarske sekcije
