|
Kraj škole zbog epidemije
Do tog dana mi je reč „Epidemija“ bila potpuno strana. Nisam nikada čuo za nju. A onda, sve se nekako okrenulo i ona je postala sastavni deo običnog razgovora. Na žalost, postala je subjekat u svakoj rečenici i donela mnogo, mnogo nevolja. Bila je nedelja. Mama je nešto nervozno tumarala po kući. Gunđala je sebi u bradu kako ne može da veruje da je stiglo do nas. Šta li to? Ništa nisam razumeo. Uredno sam se pripremao za školu, jer se vikend završavao i od sutra počinjala nova radna nedelja. Ušla je u sobu i rekla: „Ostavite rančeve, od sutra nema škole, počelo je vanredno stanje!“ |
Pogledao sam sestru i shvatio da ni ona ništa nije razumela bolje od mene. Uplašio sam se! Ne znam čega! Možda sam nešto naslutio iz mamine reakcije, prepoznao sam u njoj strah. Ni sam ne znam. Od kuda sada od jednom neko stanje i nema škole? Pa što ga nisu uveli ranije - pomislio sam. Sa druge strane me je obuzela radost. Bio sam presrećan što sutra mogu duže da spavam.
Prolazili su dani. Ova epidemija mi nije donela nikakvu radost. Ispostavilo se da nam je virus samo svima zakomplikovao živote. Stalno razmišljam o školi. Brinem kako ću sve da postignem i kako ću završiti razred. Svakog dana slušam razna nagađanja, hoćemo li se vratiti u škole ili nećemo. Iskreno, otrčao bih do škole i obema rukama je zagrlio najčvršće što mogu. Nastavnici daju sve od sebe i nesebično pomažu, a opet mi nekako nedostaju. Svuda neka gužva, a sve je u stvari tiho. Razgovaram sa televizorom dok slušam časove. Ni jedan nastavnik mi se nije obratio, pa makar me za nešto i opomenuo. Sve je uhvatilo neki pravac, sve ima svoj red, neko bi rekao da je idealno, a meni je sve nekako tužno. Nedostaju mi drugovi. Od kada se samo nismo pogurali na hodniku i podelili užinu...
Ništa manje nisam zabrinut ni za sebe i svoju porodicu. Stalno slušam kako zbog virusa umiru ljudi koji imaju neke pridružene bolesti. Ne smem ni da pomenem koliko me je strah za sestru koja boluje od astme. Moju brigu samo malo ublažava činjenica da deca ređe obolevaju. Voleo bih da je tako. Bake i deke i ne viđam, a i oni mi jako nedostaju. Jedva čekam da sve ovo prođe, pa da mogu sve da zagrlim i kažem svima koliko ih volim.
Epidemija još uvek traje. Više i ne brojim dane. Samo se molim da iz nje svi izađemo zdravi i da niko nikome ne fali. Verujem da ćemo se uskoro vratiti normalnim životima, a u septembru zdravo i veselo vratiti u školske klupe.
Novinar: Veljko Milovanović, 6/1
Škola/Mesto: OŠ „Ivan Vušović“, Ražanj
Ilustracije: Veljko Milovanović, 6/1
Ime i prezime nastavnika koji vodi novinarsku sekciju: Aleksandra Vezmar Radosavljević
Prolazili su dani. Ova epidemija mi nije donela nikakvu radost. Ispostavilo se da nam je virus samo svima zakomplikovao živote. Stalno razmišljam o školi. Brinem kako ću sve da postignem i kako ću završiti razred. Svakog dana slušam razna nagađanja, hoćemo li se vratiti u škole ili nećemo. Iskreno, otrčao bih do škole i obema rukama je zagrlio najčvršće što mogu. Nastavnici daju sve od sebe i nesebično pomažu, a opet mi nekako nedostaju. Svuda neka gužva, a sve je u stvari tiho. Razgovaram sa televizorom dok slušam časove. Ni jedan nastavnik mi se nije obratio, pa makar me za nešto i opomenuo. Sve je uhvatilo neki pravac, sve ima svoj red, neko bi rekao da je idealno, a meni je sve nekako tužno. Nedostaju mi drugovi. Od kada se samo nismo pogurali na hodniku i podelili užinu...
Ništa manje nisam zabrinut ni za sebe i svoju porodicu. Stalno slušam kako zbog virusa umiru ljudi koji imaju neke pridružene bolesti. Ne smem ni da pomenem koliko me je strah za sestru koja boluje od astme. Moju brigu samo malo ublažava činjenica da deca ređe obolevaju. Voleo bih da je tako. Bake i deke i ne viđam, a i oni mi jako nedostaju. Jedva čekam da sve ovo prođe, pa da mogu sve da zagrlim i kažem svima koliko ih volim.
Epidemija još uvek traje. Više i ne brojim dane. Samo se molim da iz nje svi izađemo zdravi i da niko nikome ne fali. Verujem da ćemo se uskoro vratiti normalnim životima, a u septembru zdravo i veselo vratiti u školske klupe.
Novinar: Veljko Milovanović, 6/1
Škola/Mesto: OŠ „Ivan Vušović“, Ražanj
Ilustracije: Veljko Milovanović, 6/1
Ime i prezime nastavnika koji vodi novinarsku sekciju: Aleksandra Vezmar Radosavljević
