|
|
Korona virus u ulozi serijskog ubice
Radnim danima, u školi ili na poslu, pridržavamo se strogog režima. Sve u našim životima se kontroliše, ali onda se desi nešto poput korona virusa i shvatite, ne postoji takva stvar kao što je kontrola, postoji samo haos. Ipak neki od nas teže nametnuti i održati red u onome što je u osnovi svet bez reda. Ta činjenica se vrlo brzo potvrdila na način na koji niko od nas nije mogao da predvidi. Pojava ovog virusa u Srbiji je trebala da promeni sve, da bude novi početak, ali kada smo se probudili sledećeg jutra, Srbija je ipak bila kao i ostale države koje nisu ovaj virus na vreme shvatile ozbiljno. Slobodno šetamo ulicama čak iako to nije neophodno, a samim tim rizikujemo da postanemo taoci ovog serijskog ubice. |
Da, to je serijski ubica. Ranije smo imali kugu, sars, hiv, ebolu i druge. Lista se nastavlja, njihovim redovima dodajemo i ovaj virus. Policiji je teško da uhvati ubicu kog ne vidi i ne zna skoro ništa o njemu. On drži mnogo taoca sa pištoljima uperenim u njihove glave. Nikada ne znamo kada će neki od tih obarača biti povučen. Sa druge strane, sami smo krivi što smo tu, na sudu na kom kada te osude nema povratka. Rizikovajući svoje živote rizikujemo i tuđe. Možda naši bližnji paze na sebe, ali to nije dovoljno. U ovoj igri ne treba da igra svako za sebe, ovo je timska igra, a u timskoj igri moraš verovati svojim saigračima i oni moraju verovati tebi.
Ovaj ubica je drugačiji, on će ubiti mnogo ljudi, ali ako ga pitamo zašto nas nije ubio reći će da on nije ubica. Za njega su ubice hronične respiratorne bolesti, starost, kardiovaskularne bolesti i dijabetes. On nije sam u ovome, ali oni koji ubijaju na njegov zahtev su odavno tu sa nama i jako dobro ih poznajemo samo još nikada nisu uspeli da nas ubiju sami. Ako smo mogli izbeći svaki njihov prošli napad, zašto ne bi i sledeći?
Ipak u svemu ovome lošem ima nešto dobro. Pre korona virusa svi smo mi bili podeljeni na razne grupe i rase, a mnoge države nisu bile u dobrim odnosima. Zašto? Zbog nečega što se dešavalo pre mnogo godina. Sada je došlo vreme da se sve to ostavi u prošlosti. Boja kože, jezik, vera ili kultura nikoga ne čine boljim čovekom. Boljim čovekom nas čini to koliko smo sada spremni da pomognemo drugima. U ovoj situaciji velika pomoć za druge, ali i za nas same je ostajanje kod kuće, nošenje maski i rukavica, pranje ruku i održavanje razdaljine između ljudi. Jednostavno je, zar ne? Zašto onda ne možemo to da poštujemo. Mi biramo da li ćemo biti taoci, možda čak i žrtve korona virusa ili sedeti kod kuće, družiti se sa porodicom, čitati knjigu, crtati, kuvati, gledati neki film ili možda učiti neki strani jezik.
Zašto se svako od nas ne bi potrudio da bude najbolja verzija sebe. Sada imamo vremena da naučimo mnoge stvari koje ranije nismo stigli, ali i da razmislimo o tome koliko smo svi mi slični i koliko lepih stvari i prijateljstava propuštamo zbog nečega što se dešavalo pre toliko vremena. Ako možemo ovu situaciju da okrenemo u našu korist, zašto to ne uradimo?
Marija Jelić VII-2
OŠ „Desanka Maksimović“, Bačka Palanka
Nenad Petrović
Ovaj ubica je drugačiji, on će ubiti mnogo ljudi, ali ako ga pitamo zašto nas nije ubio reći će da on nije ubica. Za njega su ubice hronične respiratorne bolesti, starost, kardiovaskularne bolesti i dijabetes. On nije sam u ovome, ali oni koji ubijaju na njegov zahtev su odavno tu sa nama i jako dobro ih poznajemo samo još nikada nisu uspeli da nas ubiju sami. Ako smo mogli izbeći svaki njihov prošli napad, zašto ne bi i sledeći?
Ipak u svemu ovome lošem ima nešto dobro. Pre korona virusa svi smo mi bili podeljeni na razne grupe i rase, a mnoge države nisu bile u dobrim odnosima. Zašto? Zbog nečega što se dešavalo pre mnogo godina. Sada je došlo vreme da se sve to ostavi u prošlosti. Boja kože, jezik, vera ili kultura nikoga ne čine boljim čovekom. Boljim čovekom nas čini to koliko smo sada spremni da pomognemo drugima. U ovoj situaciji velika pomoć za druge, ali i za nas same je ostajanje kod kuće, nošenje maski i rukavica, pranje ruku i održavanje razdaljine između ljudi. Jednostavno je, zar ne? Zašto onda ne možemo to da poštujemo. Mi biramo da li ćemo biti taoci, možda čak i žrtve korona virusa ili sedeti kod kuće, družiti se sa porodicom, čitati knjigu, crtati, kuvati, gledati neki film ili možda učiti neki strani jezik.
Zašto se svako od nas ne bi potrudio da bude najbolja verzija sebe. Sada imamo vremena da naučimo mnoge stvari koje ranije nismo stigli, ali i da razmislimo o tome koliko smo svi mi slični i koliko lepih stvari i prijateljstava propuštamo zbog nečega što se dešavalo pre toliko vremena. Ako možemo ovu situaciju da okrenemo u našu korist, zašto to ne uradimo?
Marija Jelić VII-2
OŠ „Desanka Maksimović“, Bačka Palanka
Nenad Petrović
