|
|
ŽIVOT U DOBA KORONE
Zovem se Darko Marinković i uskoro završavam osmi razred. Od kako je počeo virus mnogo mi nedostaje škola,drugari..sve je ovo uticalo veoma na mene.Podstaklo me je,da se ne predajem i da radim ono što volim.Postao sam mnogo vredniji,počeo sam više da učim jer me to zapravo ispunjava.Redovno pratim nastave na tv-u,virtuelnoj ucionici i uvek sam u toku.Kada završim sa zadacima igram se sa braćom ili se bavim svojim umetničkim delima,kreacijama,crtanjem jer je to nešto što ja zaista uživam u svemu tome. Ja sam dečak koji bi želeo napraviti neke osnovne promene i skrenuo pažnju određenim ljudima koji će se sami pronaći,bez da nekoga uvredim,jer mi zapravo to i nije namera! Odrasli "MORATE PROMENITI SVOJE NAVIKE”! |
Ja se borim za svoju budućnost.Gubitak moje budućnosti nije kao gubitak na izborima ili gubitak nekoliko poena na berzama.
Pišem ovo u ime svih generacija koje dolaze.Hteo bih pisati o deci koja gladuju,koja nemaju dom i čiji plač dolazi neprimećeno.
Zatim,bezbroj životinja koje izumiru naokolo po planeti jer više nemaju kuda poći.Zatim šume koje se uništavaju,time se uništava priroda!
Bojim se izaći na suncu,zbog loših dešavanja koje su se desile zemlji i sada nam ona pokazuje kako su odrasli sve to uništili,svu tu lepotu!
Bojim se disati,jer ne znam kakve sve hemikalije ima u njemu.
I sada slušamo o životinjama i biljkama koje svakim danom polako nestaju...zauvek.Tokom života,sanjao sam da ću videti velika stada divljih životinja,džungli i prašume pune ptica,leptira....raznih životinja...ali se sada pitam hoće li one postojati kako bi ih jednoga dana mogla moja deca videti?!
Da li ste vi odrasli trebali brinuti o ovakvim stvarima kada ste bili mojih godina?Sve se ovo događa pred našim očima,a ipak se ponašamo kao da imamo vremena koliko hoćemo i kao da imamo sva rešenja...Ja sam za vas samo dete i ne znam rešenje,ali hoću da shvatite da nemate ni vi!
Vi ne znate kako popraviti rupe u ozonskom omotaču,ne znate kako povratiti životinju koja izumire...I ne možete vratiti šumu koja je nekada rasla tamo gde je sada pustinja.Ako ne znate kako sve to popraviti,molim vas prestanite kvariti!
Ovde,vi ste možda predstavnici vaših vlada,poslovnih ljudi,voditelji ili političari...ali,i vi ste majke,očevi,braća,sestre,ujaci,ujne itd ali pre svega i vi ste nečije dete!
Bez obzira što sam dete ,ipak znam da smo svi u ovome zajedno i da bi trebali delovati kao jedan svet prema jednom jedinom cilju a to je da zaštitimo planetu Zemlju!
U svom svetu i strahu,ne bojim se reći svetu kako se osećam.U svakoj zemlji se stvara toliki otpad,koji kupujemo,bacamo i svakoga dana tako.Čak,i kada imamo više nego što trebamo,bojimo se deliti,bojimo se izgubiti ponešto od svog bogastva!
U ovom savremenom svetu imamo satove,mobilne telefone,bicikle,kompjutere,televizore i tako dalje,jer bih mogao nabrajati ovako dva dana.Recimo,većina dece koja žive na ulici,koja,kada bi imala delić bogatstva bi podelila sa drugom decom koja žive na ulici bez roditelja...svu hranu,toplu odeću,lekove,utočište,ljubav i naklonost.Ako je dete sa ulice koje nema ništa,spremno deliti,zašto smo mi koji imamo sve,još uvek pohlepni?Sav novac koji je potrošen na rat,umesto na pronalaženje ekoloških rešenja,zaustavljanje siromaštva...koje prekrasno mesto bi tada bila naša Zemlja.
U školi nas uče ponašanju,da se ne svađamo sa drugima,da poštujemo druge,da počistimo nered za sobom,da ne povredimo druga stvorenja,da delimo i da ne budemo pohlepni.Pa zašto onda izlazite i radite sve te stvari koje nama govorite da ne radimo,kakav primer dajete svima nama?
Ne zaboravite zašto prisustvujete ovim konferencijama,za koga ovo radite jer “MI SMO VAŠA DECA”. Vi odlučujete u kakvom svetu ćemo odrastati.Da li smo mi uopšte na vašoj listi prioriteta?
Moja mama mi je uvek govorila: “TI SI ONO ŠTO RADIŠ,A NE ONO ŠTO GOVORIŠ DA JESI”.Ovim putem vas pozivam i molim da delujete...pokažite šta govorite!
Uništavali ste zemlju,sada vam zemlja vraća njenu bol i patnju,kako bi nas naučila da je volimo a ne da je ubijamo.
Morali smo usporiti!
Trkali smo se sa vremenom i ljudima.Ko je gde otputovao,ko je koliko potrošio...Sada smo svi jednaki...zatvoreni,prepadnuti za zdravlje i budućnost.Nemamo gde trošiti novac.Nema više slika po raznim društvenim mrežama ko je gde bio itd…
Odmorite se od luksuza ,hvalisanja i pohlepe.Ovo će vas vratiti mnogo godina unazad,kada smo retko putovali,kada nismo imali puno...osim jedno drugo.I šta će se desiti kada sve ovo prođe i izađemo vani?
Hoće li biti poštovanja?
Hoće li trava biti zelenija,vazduh čistiji,reke bistrije,životinje sretnije?
Hoćemo li se međusobno više ceniti,zato što nismo znali šta imamo?
Jeste li možda primetili da je procvetalo drveće i da je stiglo proleće?
Niko nije jači od prirode!
Možda smo zakasnili sa aplauzima,jer sada tapšemo za život...za ljude...za slobodu!
OSTANITE KUĆI
“PLANETA ZEMLjA SE RENOVIRA”
AUTOR (ĐAK REPORTER ): DARKO MARINKOVIĆ VIII/1
OŠ" HEROJ CVETA MLADENOVIĆ" SARAORCI
NASTAVNICA: KATARINA SPALEVIĆ
Pišem ovo u ime svih generacija koje dolaze.Hteo bih pisati o deci koja gladuju,koja nemaju dom i čiji plač dolazi neprimećeno.
Zatim,bezbroj životinja koje izumiru naokolo po planeti jer više nemaju kuda poći.Zatim šume koje se uništavaju,time se uništava priroda!
Bojim se izaći na suncu,zbog loših dešavanja koje su se desile zemlji i sada nam ona pokazuje kako su odrasli sve to uništili,svu tu lepotu!
Bojim se disati,jer ne znam kakve sve hemikalije ima u njemu.
I sada slušamo o životinjama i biljkama koje svakim danom polako nestaju...zauvek.Tokom života,sanjao sam da ću videti velika stada divljih životinja,džungli i prašume pune ptica,leptira....raznih životinja...ali se sada pitam hoće li one postojati kako bi ih jednoga dana mogla moja deca videti?!
Da li ste vi odrasli trebali brinuti o ovakvim stvarima kada ste bili mojih godina?Sve se ovo događa pred našim očima,a ipak se ponašamo kao da imamo vremena koliko hoćemo i kao da imamo sva rešenja...Ja sam za vas samo dete i ne znam rešenje,ali hoću da shvatite da nemate ni vi!
Vi ne znate kako popraviti rupe u ozonskom omotaču,ne znate kako povratiti životinju koja izumire...I ne možete vratiti šumu koja je nekada rasla tamo gde je sada pustinja.Ako ne znate kako sve to popraviti,molim vas prestanite kvariti!
Ovde,vi ste možda predstavnici vaših vlada,poslovnih ljudi,voditelji ili političari...ali,i vi ste majke,očevi,braća,sestre,ujaci,ujne itd ali pre svega i vi ste nečije dete!
Bez obzira što sam dete ,ipak znam da smo svi u ovome zajedno i da bi trebali delovati kao jedan svet prema jednom jedinom cilju a to je da zaštitimo planetu Zemlju!
U svom svetu i strahu,ne bojim se reći svetu kako se osećam.U svakoj zemlji se stvara toliki otpad,koji kupujemo,bacamo i svakoga dana tako.Čak,i kada imamo više nego što trebamo,bojimo se deliti,bojimo se izgubiti ponešto od svog bogastva!
U ovom savremenom svetu imamo satove,mobilne telefone,bicikle,kompjutere,televizore i tako dalje,jer bih mogao nabrajati ovako dva dana.Recimo,većina dece koja žive na ulici,koja,kada bi imala delić bogatstva bi podelila sa drugom decom koja žive na ulici bez roditelja...svu hranu,toplu odeću,lekove,utočište,ljubav i naklonost.Ako je dete sa ulice koje nema ništa,spremno deliti,zašto smo mi koji imamo sve,još uvek pohlepni?Sav novac koji je potrošen na rat,umesto na pronalaženje ekoloških rešenja,zaustavljanje siromaštva...koje prekrasno mesto bi tada bila naša Zemlja.
U školi nas uče ponašanju,da se ne svađamo sa drugima,da poštujemo druge,da počistimo nered za sobom,da ne povredimo druga stvorenja,da delimo i da ne budemo pohlepni.Pa zašto onda izlazite i radite sve te stvari koje nama govorite da ne radimo,kakav primer dajete svima nama?
Ne zaboravite zašto prisustvujete ovim konferencijama,za koga ovo radite jer “MI SMO VAŠA DECA”. Vi odlučujete u kakvom svetu ćemo odrastati.Da li smo mi uopšte na vašoj listi prioriteta?
Moja mama mi je uvek govorila: “TI SI ONO ŠTO RADIŠ,A NE ONO ŠTO GOVORIŠ DA JESI”.Ovim putem vas pozivam i molim da delujete...pokažite šta govorite!
Uništavali ste zemlju,sada vam zemlja vraća njenu bol i patnju,kako bi nas naučila da je volimo a ne da je ubijamo.
Morali smo usporiti!
Trkali smo se sa vremenom i ljudima.Ko je gde otputovao,ko je koliko potrošio...Sada smo svi jednaki...zatvoreni,prepadnuti za zdravlje i budućnost.Nemamo gde trošiti novac.Nema više slika po raznim društvenim mrežama ko je gde bio itd…
Odmorite se od luksuza ,hvalisanja i pohlepe.Ovo će vas vratiti mnogo godina unazad,kada smo retko putovali,kada nismo imali puno...osim jedno drugo.I šta će se desiti kada sve ovo prođe i izađemo vani?
Hoće li biti poštovanja?
Hoće li trava biti zelenija,vazduh čistiji,reke bistrije,životinje sretnije?
Hoćemo li se međusobno više ceniti,zato što nismo znali šta imamo?
Jeste li možda primetili da je procvetalo drveće i da je stiglo proleće?
Niko nije jači od prirode!
Možda smo zakasnili sa aplauzima,jer sada tapšemo za život...za ljude...za slobodu!
OSTANITE KUĆI
“PLANETA ZEMLjA SE RENOVIRA”
AUTOR (ĐAK REPORTER ): DARKO MARINKOVIĆ VIII/1
OŠ" HEROJ CVETA MLADENOVIĆ" SARAORCI
NASTAVNICA: KATARINA SPALEVIĆ
