​Čuvajmo bake i deke!

​
   Prvi susret sa mojom bakom i mojim dekom bio je još dok sam bila mala beba. Iskreno, ne sećam se tog trenutka , ali mi je o tome mama pričala.
      Oni me mnogo vole i svaki put kada me vide, oni me poljube i zbog toga ih veoma cenim i poštujem. Oni su deo mog detinjstva, mog odrastanja i učinili su mnogo toga za mene.
Cela situacija u kojoj smo se  našli svi na svetu, dovela je do toga da me na kratko odvoje od meni binih i dragih ljudi.Nemogućnost da ih vidim, da ih zagrlim i da me oni poljube, bila mi je jako tužna.Svaki put kada moja mama ide da ih poseti, da ih obiđe, seka i ja im nešto pošaljemo. Svaki dan sam sa sestrom i mamom mesila kolače, pravila pite i svaki put odvojim po dva parčeta za baku i deku. Stalno smo se čuli telefonom i uvek kada se naši razgovori završe, osećala sam neki strah. 

Mama mi je rekla, da je to normalno, da me briga i čežnja za njima čini jačom i da im tako šaljem pozitivnu energiju, da i oni ovo sve što bezbolnije prebrode. Kroz igru i čitanje priča preko video poziva, moja baka je često bila sa nama i uvek sam krišom videla neku suzicu koja sklizne niz njeno meko lice.
      Sve svoje tajne, delim sa njima, želim da oni uvek znaju, da nikada neću dozvoliti da budu usamljeni, da ću i u ovakvim teškim situacijama, ja biti tu. ČUVAJMO BAKE I DEKE!!!

TIJANA JOCKOV   V5
OŠ  " DULE KARAKLAJIĆ "  LAZAREVAC
Nastavnik srpskog jezika :  IVANA JANUS